Mladost Dositija Obradovića/7
| ◄ ŠESTA POJAVA | SEDMA POJAVA | OSMA POJAVA ► |
SEDMA POJAVA
DOSITIJE i pređašnji
DOSITIJE:
Dobar dan, braca-Ilija.
PRVI SLUGA:
Koje dobro, sinovče?... No znam već došao si da se malo olizneš oko pečenja i da okusiš vince gospodara Mucule! No dobro si mi došao; baš sam mislio na tebe i hteo sam te zvati, da nam posle, pri ručku, kažeš koje priključenije.
DOSITIJE:
Hvala lepo, braca-Ilija, ali ja nisam zato došao, već sa svim za nešto drugo.
(Među tim drugi i treći sluga ulaze i izlaze unoseći i iznoseći jela i pića.)
PRVI SLUGA:
A ko zašto si došao?
DOSITIJE:
Čuo sam da je u vašoj kući čast...
PRVI SLUGA:
No, pa to sam i ja rekao...
DOSITIJE:
I da je na ručku gospodin episkop Georgije Popović.
PRVI SLUGA:
Dobro si izvešten. Pa šta onda?
DOSITIJE:
Znate, braca-Ilija, meni su kazivali da je naš episkop slavan čovek, a ja ga još nikad nisam iz bliže video, kamo li čuo, pa sam došao da vas molim ako biste mi mogli učiniti da ga vidim i čujem.
PRVI SLUGA:
Ništa lakše, sinovče... Evo vidiš ovde kako astal baš do vrata stoji; namesti se i primaćeš od mene što budem iznosio, te će izgledati da i ti pomažeš posluživati. Ja ću pak vrata otvorena ostaviti, te ćeš moći episkopa i videti i čuti.
DOSITIJE:
Baš vam hvala, braca-Ilija, a ja ću vam, kadgod hoćete, sva vaša pisma na vašeg sina napisati i otpraviti.
PRVI SLUGA:
E, tako je onda sve u redu, a sad evo ti peškir, pa na posao. (Uzima nekoliko flaša i izađe ostavivši otvorena vrata. — Dositije s peškirom preko ramena namesti se pored vrata.)