Mladost Dositija Obradovića/23
| ◄ DRUGA POJAVA | TREĆA POJAVA | ČETVRTA POJAVA ► |
TREĆA POJAVA
ŠUMAR i pređašnji
ŠUMAR (koji je među tim pažljivo slušao — gromovitim glasom):
Sad ću ti je ja reći, nijedna vero crna!
VASILIJE (za sebe):
Ko je to?!
SMILjA (za sebe):
Moj otac!... Oh, Bože!
ŠUMAR (u jednoj ruci drži pušku, a drugom ščepa Vasilija):
Smiljinu tajnu hoćeš da čuješ?... E, dobro! (Odvuče ga do groba.) Vidiš li grob ovaj? — Ovde leži Smiljina majka.... Lepu i mladu proguta je ledeni grob, a znaš li zašto? — Zato što je neverna postala mužu svome i volela drugog!.... Dok joj je muž znojem čela svoga za nju radio i rabotao, dotle je onaj drugi lepe i primamljive reči prosipao.... Dokle je muž njen trudom i radom njojzi srećniju budućnost osiguravao, dotle je drugi onaj klevetom i lažom u nesreću bacao — dok je u svoju zamku nije ulovio!... Pa znaš li šta je posle bilo? — Nesrećnica u brzo k sebi dođe i videći grdnu provaliju, u koju je onaj drugi survao, ne moga od stida i srama život dalje snositi i morade umreti!... Na samrtnom času molila je oproštenje od muža, a proklinjala onoga drugoga!... A znaš li ko je njen muž i ko je onaj drugi? — Njen muž — to sam ja, a onaj drugi — kaluđer je bio, nijedna vero crna, kao što si ti!...
VASILIJE:
Ali šta se to mene tiče?!
ŠUMAR:
Ta da, ti hoćeš Smiljinu tajnu da doznaš! E, pa čuj!.... (Laganim glasom.) Smiljina majka na samrti svojoj ovako je rekla kćerki svojoj: „Prokleta bila, kćerko, ako ikada kaluđera zavoliš.... ne dao ti bog blaženog života, već ovako teške smrti, kao moja što je!“.... Čuješ li, kaluđeru?... Majka je kćerku svoju proklela, ako kaluđera zavoli, a majčina je kletva teška! Al’ se neće obistiniti dok je mene živa! Bog me poslao te sam još za vremena došao.... Od davno ja vrebam tragove tvoje, Smiljo moja.... Ono veselo devojče postade žalosno i sumorno od nekog vremena. Krasan i lep mladoženja čeka na nju, a ona ni da čuje za njega!... Šta je uzrok? — Nisam znao, al’ sam pratio svaki korak njen. Mesec dana već kako dolazim na ovu česmu bez da Smilja o tome štogod zna. Jedva jedared ugrabih priliku doznati uzrok njene tuge!... Ti si, dakle, onaj što mojoj Smilji tugu zadaješ?!.. Ti zar hoćeš da se majčina kletva ispuni?!.. Ha... ha... ha.... Nijedna vero crna, došao sam, i nikud dalje!... (Gromovito.) Pripravljaj dušu bogu.... tvoj je poslednji čas kucnuo!... (Nategne pušku.)