[Mladi Stojan i paša Soviski]
Po’vali se mlad’ Stojane,
mlad’ Stojane, u kavane:
da ima konja gojena:
da ima sina ranjena,
i dilber ljubu Jovanku. 5
Konjče mu vredi tri grada,
sinče mu vredi pet grada
Jovanka više od svi gradovi
gradovi, kao Carigrad.
Tu ’valu vetar razneo, 10
od zemlje pa čak na more,
od mora pak do Stambola.
Toj čuo paša soviski,
pa zbori na tij sejmeni:
„Sejmeni, mladi sejmeni. 15
idite na kud Nišavu,
u tuj zemlju Srbiju;
Stojana mladog vržite,
kod mene kučku vodite;
i s njega konja gojena, 20
i mlada sina ranjena,
i dilber fatu Jovanku.“
Sejmeni mladi skočiše,
na besne konje sedoše,
na put se daljni kretoše, 25
Srbiji zemlji dođoše,
Stojana mdadog fatiše,
na besna konja vrzaše,
u grad Soviju odneše!
Govori paša soviski: 30
„Stojane, đaur Stojane,
„’vala se tvoja dočula,
od zemlje pake do mora,
od mora čak do Stambola:
— Da imaš konja gojena. 35
da imaš sina ranjena,
da imaš ljubu Jovanku.
Konjče ti vredi tri grada,
Sinče ti vredi pet grada,
za ljubu mere ne ima! 40
Govori mladi Stojane:
— Čuj mene, pašo soviski.
Ja imam konja gojena
za mene, pašo, spremljena;
ja imam sina ranjena, 45
za mene, pašo, rođena;
ja imam ljubu Jovanku,
za mene, pašo, prošenu.
Paša mu opet zboraše;
„Dede ti mladi Stojane, 50
da megdan ljuti bijemo
da gojne konje trkamo,
po ravno polje sovisko.
Pa koji od nas dobije,
nek’ vodi konja gojena,55
nek‘ vodi sina ranjena,
nek‘ ljubi ljubu Jovanku!
Ako li ti mene dostigneš.
na čas ti bula najlepša,
na čas ti blago golemo, 60
iz celog grada Sovije!“
Stojan mu ni reč ne reče.
Pa gojna konja poteče,
niz ravno polje uteče,
a za njim paša polete, 65
na besnom konju arapskom.
Kad beše Stojan na sredi
puče mu konju kolanče!
Ljuto mi pišti Stojane:
„Oj lele mene do Boga! 70
izgubi' konja gojena,
izgubi' sina ranjena,
izgubi lepu Jovanku!
Konjče mu vrišti po polje
gazdine gleda nevolje. 75
Al’ nešto kao da reče:
,,Ne boj se mdadi Stojane,
nastavi konju kolane;
a on će stići do kraja
do kraja polja soviskog. 80
Sve paše more, careve!“
Stojan si ripi sa konja
konju nastavi kolane.
pa prnu preko poljane,
i za čas stiže i prođe 85
besnoga pašu soviskog.
Sas vetar pašu obori!
S konja mu rebra polomi,
Pa ode preko čaršije,
Da pije ljute rakije! 90
Po sa'ta vreme proteklo,
dok pašu konji doneli
on pišti kako kukavče
pišteći ’vako leleče:
„Stojane mladi Stojane, 95
džabe ti konjče debelo,
džabe ti dvori i blago;
džabe ti pola Sovije,
ne traži moje Anije.“ (bule).
A mlad mu Stojan govori: 100
„Konja si imam hubava
Tursko mi blago ne treba,
al' bula tvoja, krasna je
za tebe pašo i nije.
Nju hoću pašo za sebe, 105
da dvori pašo pred mene,
da žali pašo, za tebe.“
Kad čuo paša soviski,
od jeda pao na zemlju
u tešku lego postelju 110
iz nje se više ne diže.
A bela bula Anija
Stojanu beše milija
neg' cela varoš Sovija.
