Mladi Milovan i Čekmedž-Hasan-aga
0001 Vino pije od Budima kralju,
0002 Služi mu ga mladi Milovane.
0003 Kad se ladna ponapili vina,
0004 No govori od Budima kralju:
0005 „Rasti brzo, Milovane sine,
0006 E te hoću oženiti babo ─
0007 Al’ od kralja, al’ od kapetana,
0008 Ali kakva s mora dženerala!”
0009 No da reče ludi Milovane:
0010 „Ču li me, babo,što ću ti govorit’ ─
0011 Milovan se oženiti neće
0012 Ni od kralja, ni od kapetana,
0013 Ni od tvoga s mora dženerala,
0014 Ni đevicom ni udovicom,
0015 Nogo hoću jednom kadom mladom,
0016 Vjernom ljubom Čekmedž-Hasanage,
0017 No mi podaj pelivan-dorina,
0018 E ću hodit’ u Udbinju kralju!”
0019 Zbori kralje: „Proj se, Milovane,
0020 Ti nijesi kosti ukrutio
0021 Da se držiš pelivan-dorina!”
0022 Tade mu zbori Milovane:
0023 „Ču li me, mio babo kralju,
0024 Ako mi nećeš dora pokloniti,
0025 Ja ću moga vrana golemoga.
0026 Otka’ sam njega dobavio,
0027 Tamnicu sam punu napunio
0028 Sve hagah vrsnijeh Turakah;
0029 Ako li mi ne vjeruješ, babo,
0030 Nu pođi tavnici na vrata!”
0031 Skoči kralje od zemlje na noge
0032 I pogleda u tavnicu Turke,
0033 A kad viđe što je učinio,
0034 Pa mu daje pelivan-dorina,
0035 Te se ondolen momče podignulo.
0036 E ga bješe sestra ugledala,
0037 Milovanu bratu besjedila:
0038 „Milovane, moj očinji vido,
0039 Ti se čuva’, e ćeš poginuti!
0040 Što te ti sestre bezbratnice
0041 Kad nemaju do tebe nikoga?!
0042 Na ti ovu od zlata jabuku,
0043 D’ ako na nju premamiš kadunu!”
0044 Ondolen se momče podignulo,
0045 Brzo dođe Udbini krvavoj,
0046 Konja nagna na vodu Koravu,
0047 Al’ na vodu trides’ đevojakah.
0048 Božu im pomoć nazivao:
0049 „Boža pomoć, trides’ đevojaka!”
0050 Đevojke mu pomoć prifatile.
0051 Šnjima zbori ludi Milovane:
0052 „A, tako vi, Turkinje đevojke,
0053 Je li doma Čekmedž-Hasanaga,
0054 Jesu li na skup seratlije,
0055 Piju li crvenoga vina,
0056 E hoćemo u četu da idemo?”
0057 No mu mlade riječ govorile:
0058 „Mi ne znamo ništa za Hasana,
0059 No mu eto vjerenica ljuba,
0060 Đe se šeta pokraj vode ladne,
0061 Šnjom jesu do dvije dvorkinje,
0062 Tekadanu za Hasana pita’!”
0063 Ondole se momče podignulo,
0064 Ali srete Hasanovu ljubu,
0065 Pa je dimno za Hasana pita ─
0066 Sve mu dimno po istini kaže.
0067 Tade viđiluda Milovana,
0068 Ka’ izvadi od zlata jabuku,
0069 Te je daje svojoj snasi miloj,
0070 I kadana prifati jabuku,
0071 U desnu ga poljubila ruku.
0072 A Milovan kadu ufatio,
0073 Za sobom je bači na dorina,
0074 Pobježe zelenom planinom.
0075 Glas dopade Čekmedž-Hasanagu:
0076 „Porobi se tvoja vjerna ljuba,
0077 Povede je ludi Milovane!”
0078 Skoči ture od zemlje na noge
0079 I zami ga zelenom planinom,
0080 No uteče ludi Milovane,
0081 On uteče u Budimu gradu.
0082 Za njim trči Čekmedž-Hasanaga,
0083 On dođe za budimska vrata,
0084 Tu je bio šator razapeo,
0085 Te zove luda Milovana:
0086 „Milovane, turska prijevaro,
0087 Ako tebe nije majka kurva,
0088 Hodi izljezi mene na medane,
0089 E hoćemo dijelit’ kadunu!”
0090 No da vidiš luda Milovana,
0091 Uzjaha pelivan-dorina,
0092 A potrča niz Budimu gradu.
0093 A seka ga viđe sa pendžera,
0094 Milovanu sestra govorila:
0095 „Milovanu, moj’ očinji vidu,
0096 Ti hajde Turčinu na medan;
0097 Ako bi te Ture osvojilo,
0098 Te bi ti se sablja salomila,
0099 Ti doženi konja do bedema,
0100 Nakloni se kuli na pendžeru,
0101 Puštiću ti sablju na gajtane,
0102 Ne bi li ti na nevolju bila!”
0103 Milovan izljeze iz grada,
0104 Na Turčina uriš učinio;
0105 Udriše se dva dobri junaka,
0106 Pogone se tamo i ’vamo,
0107 Dokle im se đorde polomile,
0108 Komatine na zemlju bačiše.
0109 Tade grinu Čekmedž-Hasanaga
0110 Milovana da ufati živa.
0111 Odista ga i ufatit’ hoćaše,
0112 No ga ne da pelifan-dorine:
0113 Hitro dorin od Hasana skače.
0114 Do bedema dogna pelifana,
0115 Seki gleda na pendžer od kule.
0116 Ugleda seka Milovana,
0117 Pa mu pušti sablju na gajtane
0118 I Milovan đordu prifatio,
0119 A šnjom zami Čekmedž-Hasanagu,
0120 Lako ćera, a stiže ga brzo
0121 I njegovu glavu okinuo,
0122 Te mu uze konja i oružje
0123 I otide u Budimu gradu,
0124 To je bilo, a Bože pomozi!
