Млади Милован и Чекмеџ-Хасан-ага
0001 Вино пије од Будима краљу,
0002 Служи му га млади Миловане.
0003 Кад се ладна понапили вина,
0004 Но говори од Будима краљу:
0005 „Расти брзо, Миловане сине,
0006 Е те хоћу оженити бабо ─
0007 Ал’ од краља, ал’ од капетана,
0008 Али каква с мора џенерала!”
0009 Но да рече луди Миловане:
0010 „Чу ли ме, бабо,што ћу ти говорит’ ─
0011 Милован се оженити неће
0012 Ни од краља, ни од капетана,
0013 Ни од твога с мора џенерала,
0014 Ни ђевицом ни удовицом,
0015 Ного хоћу једном кадом младом,
0016 Вјерном љубом Чекмеџ-Хасанаге,
0017 Но ми подај пеливан-дорина,
0018 Е ћу ходит’ у Удбињу краљу!”
0019 Збори краље: „Прој се, Миловане,
0020 Ти нијеси кости укрутио
0021 Да се држиш пеливан-дорина!”
0022 Таде му збори Миловане:
0023 „Чу ли ме, мио бабо краљу,
0024 Ако ми нећеш дора поклонити,
0025 Ја ћу мога врана големога.
0026 Отка’ сам њега добавио,
0027 Тамницу сам пуну напунио
0028 Све хагах врснијех Тураках;
0029 Ако ли ми не вјерујеш, бабо,
0030 Ну пођи тавници на врата!”
0031 Скочи краље од земље на ноге
0032 И погледа у тавницу Турке,
0033 А кад виђе што је учинио,
0034 Па му даје пеливан-дорина,
0035 Те се ондолен момче подигнуло.
0036 Е га бјеше сестра угледала,
0037 Миловану брату бесједила:
0038 „Миловане, мој очињи видо,
0039 Ти се чува’, е ћеш погинути!
0040 Што те ти сестре безбратнице
0041 Кад немају до тебе никога?!
0042 На ти ову од злата јабуку,
0043 Д’ ако на њу премамиш кадуну!”
0044 Ондолен се момче подигнуло,
0045 Брзо дође Удбини крвавој,
0046 Коња нагна на воду Кораву,
0047 Ал’ на воду тридес’ ђевојаках.
0048 Божу им помоћ називао:
0049 „Божа помоћ, тридес’ ђевојака!”
0050 Ђевојке му помоћ прифатиле.
0051 Шњима збори луди Миловане:
0052 „А, тако ви, Туркиње ђевојке,
0053 Је ли дома Чекмеџ-Хасанага,
0054 Јесу ли на скуп сератлије,
0055 Пију ли црвенога вина,
0056 Е хоћемо у чету да идемо?”
0057 Но му младе ријеч говориле:
0058 „Ми не знамо ништа за Хасана,
0059 Но му ето вјереница љуба,
0060 Ђе се шета покрај воде ладне,
0061 Шњом јесу до двије дворкиње,
0062 Текадану за Хасана пита’!”
0063 Ондоле се момче подигнуло,
0064 Али срете Хасанову љубу,
0065 Па је димно за Хасана пита ─
0066 Све му димно по истини каже.
0067 Таде виђилуда Милована,
0068 Ка’ извади од злата јабуку,
0069 Те је даје својој снаси милој,
0070 И кадана прифати јабуку,
0071 У десну га пољубила руку.
0072 А Милован каду уфатио,
0073 За собом је бачи на дорина,
0074 Побјеже зеленом планином.
0075 Глас допаде Чекмеџ-Хасанагу:
0076 „Пороби се твоја вјерна љуба,
0077 Поведе је луди Миловане!”
0078 Скочи туре од земље на ноге
0079 И зами га зеленом планином,
0080 Но утече луди Миловане,
0081 Он утече у Будиму граду.
0082 За њим трчи Чекмеџ-Хасанага,
0083 Он дође за будимска врата,
0084 Ту је био шатор разапео,
0085 Те зове луда Милована:
0086 „Миловане, турска пријеваро,
0087 Ако тебе није мајка курва,
0088 Ходи изљези мене на медане,
0089 Е хоћемо дијелит’ кадуну!”
0090 Но да видиш луда Милована,
0091 Узјаха пеливан-дорина,
0092 А потрча низ Будиму граду.
0093 А сека га виђе са пенџера,
0094 Миловану сестра говорила:
0095 „Миловану, мој’ очињи виду,
0096 Ти хајде Турчину на медан;
0097 Ако би те Туре освојило,
0098 Те би ти се сабља саломила,
0099 Ти дожени коња до бедема,
0100 Наклони се кули на пенџеру,
0101 Пуштићу ти сабљу на гајтане,
0102 Не би ли ти на невољу била!”
0103 Милован изљезе из града,
0104 На Турчина уриш учинио;
0105 Удрише се два добри јунака,
0106 Погоне се тамо и ’вамо,
0107 Докле им се ђорде поломиле,
0108 Коматине на земљу бачише.
0109 Таде грину Чекмеџ-Хасанага
0110 Милована да уфати жива.
0111 Одиста га и уфатит’ хоћаше,
0112 Но га не да пелифан-дорине:
0113 Хитро дорин од Хасана скаче.
0114 До бедема догна пелифана,
0115 Секи гледа на пенџер од куле.
0116 Угледа сека Милована,
0117 Па му пушти сабљу на гајтане
0118 И Милован ђорду прифатио,
0119 А шњом зами Чекмеџ-Хасанагу,
0120 Лако ћера, а стиже га брзо
0121 И његову главу окинуо,
0122 Те му узе коња и оружје
0123 И отиде у Будиму граду,
0124 То је било, а Боже помози!
