Mladi Volujar
| Mladi Volujar Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Pada kiša kablom iz oblaka,
Kvasi lice mladom volujaru.
Prokisla mu nova kabanica,
S kabanicom platnena torbica,
U torbici — Milkino uzdarje:
Pol tanjira i polak peškira,
U peškiru patka — prepečena,
ItIikvica — vodom nalivena.
Patka nije solju posoljena,
Tikva nije čepom začepljena,
Pa kako ih kiša zadesila,
To u vodi patka zaplivala,
A tikva se kišom presipala...
To gledao mladi volujaru,
Pa kroz brke ‘vako besedio:
»Padaj, kišo, kablom iz oblaka,
Operi mi Revku ’rtenjaču
I Baciki rogove od rifa;
Pokvasi mi novu kabanicu,
S kabanicom platnenu torbicu,
U torbinci žalosno uzdarje:
Pol tanjira i polak peškira...
Rastopi mi patku — prepečenu,
Prepečenu, solju nesoljenu;
I raznesi tikvu nečepljenu,
Nečepljenu — vodom natočenu...
Kvasi redom što god ti je drago,
Samo jedno da mi ne pokvasiš!
Možeš kvasit’ ambar u šogora,
I strinino seno na livadi,
I tetkovu kuću prokisavu,
Al’ ne kvasi Milkino rukavlje,
I košulje vešto sašivene,
I čarape plavo prepredene,
I marame sitno porubljene,
Što ’no ih je na jedek iznela,
Jer se tebi, kišo, ne nadala;
Ne kvasi ih, većma je ne srdi!
I tako je dosta rasrđena
Što sam Dragu kmetovu uštin’o.
Vi’š kakvu mi užinu donela:
Baš k’o da me od srca ne mari,
Il’ s gurbetom da me barabari!...«
U Novom Sadu, 23 avgusta, 1868.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 80-81
|