Млади Волујар
| Млади Волујар Писац: Јован Грчић Миленко |
Пада киша каблом из облака,
Кваси лице младом волујару.
Прокисла му нова кабаница,
С кабаницом платнена торбица,
У торбици — Милкино уздарје:
Пол тањира и полак пешкира,
У пешкиру патка — препечена,
ИтИиквица — водом наливена.
Патка није сољу посољена,
Тиква није чепом зачепљена,
Па како их киша задесила,
То у води патка запливала,
А тиква се кишом пресипала...
То гледао млади волујару,
Па кроз брке ‘вако беседио:
»Падај, кишо, каблом из облака,
Опери ми Ревку ’ртењачу
И Бацики рогове од рифа;
Покваси ми нову кабаницу,
С кабаницом платнену торбицу,
У торбинци жалосно уздарје:
Пол тањира и полак пешкира...
Растопи ми патку — препечену,
Препечену, сољу несољену;
И разнеси тикву нечепљену,
Нечепљену — водом наточену...
Кваси редом што год ти је драго,
Само једно да ми не поквасиш!
Можеш квасит’ амбар у шогора,
И стринино сено на ливади,
И теткову кућу прокисаву,
Ал’ не кваси Милкино рукавље,
И кошуље вешто сашивене,
И чарапе плавo прeпрeдене,
И мараме ситно порубљене,
Што ’но их је на једек изнела,
Јер се теби, кишо, не надала;
Не кваси их, већма је не срди!
И тако је доста расрђена
Што сам Драгу кметову уштин’о.
Ви’ш какву ми ужину донела:
Баш к’о да ме од срца не мари,
Ил’ с гурбетом да ме барабари!...«
У Новом Саду, 23 августа, 1868.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 80-81
|