Milja materina
Ovce pasla Milja materina,
Za njom majka užinu prinaša:
Sedam oka goveđine mesa,
Prinosila devet ovsenica,
I dvanaest oka mlačenica
I šest oka sira prdenjaka.
Onda veli Milja materina:
"Jao, majko, lagane užine,
Kako ću ti ići za ovcama!"
Razljuti se, pa askaka dvoru,
Sve izjede što kod dvora nađe,
Sama ljeba dvanaest vuruna,
I još do dva vola bikovita,
I još do dva ovna skuljevita,
I dva mlada jarca prcevita,
I izjede punu bašču luka,
I još jadna sve od gladi muka,
I polila šest akova vina,
I četiri žežene rakije,
I papila tri kabline meće
I još jadna sve kuka od žeđe!
Onda joj' je majka besjedila:
"Ćeri moja, teške ti si rane,
Kogođ cuje uzeti te neće!"
Skoči Milja kako lastavica,
Kucka prde kako magarica,
Ljuto Milji pisati prituži,
A kad pihnu, pas joj jeb'o majku,
Ode voda preko svega polja
I obori devet vodenica
I dvanaest stupa valjarica;
Vrag nanese trideset svatova,
Te na konjma jedva preplivaše;
Kad se posra, da joj jebem majku,
Tri je njive ona nagnojila,
Jedva svati na konjma preja'se
I konji se mlogi zaglibiše.