Миља материна
Овце пасла Миља материна,
За њом мајка ужину принаша:
Седам ока говеђине меса,
Приносила девет овсеница,
И дванаест ока млаченица
И шест ока сира прдењака.
Онда вели Миља материна:
"Јао, мајко, лагане ужине,
Како ћу ти ићи за овцама!"
Разљути се, па аскака двору,
Све изједе што код двора нађе,
Сама љеба дванаест вуруна,
И још до два вола биковита,
И још до два овна скуљевита,
И два млада јарца прцевита,
И изједе пуну башчу лука,
И још јадна све од глади мука,
И полила шест акова вина,
И четири жежене ракије,
И папила три каблине меће
И још јадна све кука од жеђе!
Онда јој' је мајка бесједила:
"Ћери моја, тешке ти си ране,
Когођ цује узети те неће!"
Скочи Миља како ластавица,
Куцка прде како магарица,
Љуто Миљи писати притужи,
А кад пихну, пас јој јеб'о мајку,
Оде вода преко свега поља
И обори девет воденица
И дванаест ступа ваљарица;
Враг нанесе тридесет сватова,
Те на коњма једва препливаше;
Кад се посра, да јој јебем мајку,
Три је њиве она нагнојила,
Једва свати на коњма преја'се
И коњи се млоги заглибише.