Mijat hajduk i Mustaj-beg
0001 Odvrže se Mijat u ajduke
0002 Od kurjuka Mustaj-begovice,
0003 Od zuluma amidže Turčina.
0004 Oda Mijo tri godine dana,
0005 Od družbine nigdi nikog nema.
0006 Moli Boga ajduče Mijate:
0007 „Bože, daj mi da bi jednog druga
0008 Da me nije u gorici tuga!”
0009 Bog mu dava jednog po jednoga,
0010 Baš namiri triest i jednoga.
0011 Svu je Mijo goru preodio,
0012 Leto prođe, lipa jesen dođe.
0013 Ali pita Mijate ajduče:
0014 „Sva družino, draga braćo moja,
0015 Di će koji zimu prezimiti!”
0016 Al’ govori Mileta ajduče:
0017 „Ja ga oću zimu prezimiti,
0018 Prezimiti u primorju ravnom”.
0019 Al’ govori Mijate ajduče:
0020 „A ja oću u Kozari ravnoj”.
0021 Al’ govori Sava od Posavlja:
0022 „Ja ću junak zimu prezimiti,
0023 Prezimiti u Posavlju mome”.
0024 Sve govori Sovčica Stanko:
0025 „I ja oću na zimnicu poći,
0026 Poći oću Lici kamenici,
0027 U onoga pobratima moga,
0028 U onoga bega Mustaj-bega”.
0029 Lipo su ga braća svitovala:
0030 ”Bogom brate, Sočivica Stanko,
0031 Ne iđi-de, glave ne gubi-de,
0032 U Turčina vire ne imade,
0033 Oće tebe Ture pogubiti,
0034 Pa će tebe glavom rastaviti!”
0035 Lipo i je sjetovao Mijo:
0036 „O družino, draga braćo moja,
0037 Na nedilju pre Svetog Đurđa
0038 Svi ajdemo vodi Kostajnici,
0039 Đe najprvo gora prolišćava,
0040 Di ne treba dever-kabanica ─
0041 Svaki čekaj, moja braćo draga,
0042 Svaki čekaj neđeljicu dana
0043 I dva danka do Svetog Marka,
0044 Koji bi nas junak poginuo,
0045 Prokleti bili kad ga ne bi osvetili!”
0046 Svaki ode baš u mjesto svoje,
0047 Ode Stanko Lici kamenici,
0048 Do onoga bega Mustaj-bega.
0049 Daleko ga beže ugledaše,
0050 Pak najbliže njega susretaše,
0051 Ruke šire, u lišce se ljube,
0052 Pa za junačko pitaju se zdravlje,
0053 Pa ga idu b’jelu dvoru svome,
0054 Biva šnjime ravan misec dana.
0055 Ode beže u lov u goricu,
0056 Osta doma Sočivica Stanko.
0057 Kurva kučka Mustaj-begovica,
0058 Pa Stankovu osiječe glavu.
0059 Kad uveče beže dolazaše,
0060 Kad li beže ovako govoraše:
0061 „Begovice, moja gospojice,
0062 Kamo meni, brate, Sočivica Stanko?”─
0063 „Borme sam ti Stanka pogubila!”─
0064 „Zlo naopako, Mustaj-begovice,
0065 Zlo si jadna danas uradila,
0066 Jer u Stanka mnogo druga ima ─
0067 Da se molim Bogu jedinome,
0068 Sam me Bože iskupiti ne može!”
0069 Zima prođe, ma proljeće dođe,
0070 Na nedilju pred Svetog Đurđa
0071 Svi dođoše vodi Kostajnici,
0072 Sve čekaju neđeljicu dana
0073 I dva danka do Svetog Marka,
0074 Čekajući Sočivice Stanka.
0075 A kad njega jadna ne bijaše,
0076 Od žalosti kose počupaše
0077 Za ditićom Sočivicom Stankom.
0078 Pođe njega društvo potražiti;
0079 Kad dođoše Lici kamenici,
0080 A pred dvore bega Mustaj-bega,
0081 Živa jesu bega uvatili,
0082 Svakom njega mukom baš mučili,
0083 Najposle ga na vatru ložili,
0084 Od njega su pepel uvatili,
0085 Baš njega na vitar iznosili,
0086 Nek’ od kurve pleme ne ostaje.
0087 Ljubu njemu jesu živu uvatili,
0088 Svak je ljubi po dva i tri puta,
0089 Mijo momče ma dvanaest puta,
0090 Pa je mažu praom i sumporom,
0091 Te je pale od pete do glave,
0092 Sva izgori, odnesi je đavle!
