Мијат хајдук и Мустај-бег
0001 Одврже се Мијат у ајдуке
0002 Од курјука Мустај-беговице,
0003 Од зулума амиџе Турчина.
0004 Ода Мијо три године дана,
0005 Од дружбине нигди никог нема.
0006 Моли Бога ајдуче Мијате:
0007 „Боже, дај ми да би једног друга
0008 Да ме није у горици туга!”
0009 Бог му дава једног по једнога,
0010 Баш намири триест и једнога.
0011 Сву је Мијо гору преодио,
0012 Лето прође, липа јесен дође.
0013 Али пита Мијате ајдуче:
0014 „Сва дружино, драга браћо моја,
0015 Ди ће који зиму презимити!”
0016 Ал’ говори Милета ајдуче:
0017 „Ја га оћу зиму презимити,
0018 Презимити у приморју равном”.
0019 Ал’ говори Мијате ајдуче:
0020 „А ја оћу у Козари равној”.
0021 Ал’ говори Сава од Посавља:
0022 „Ја ћу јунак зиму презимити,
0023 Презимити у Посављу моме”.
0024 Све говори Совчица Станко:
0025 „И ја оћу на зимницу поћи,
0026 Поћи оћу Лици каменици,
0027 У онога побратима мога,
0028 У онога бега Мустај-бега”.
0029 Липо су га браћа свитовала:
0030 ”Богом брате, Сочивица Станко,
0031 Не иђи-де, главе не губи-де,
0032 У Турчина вире не имаде,
0033 Оће тебе Туре погубити,
0034 Па ће тебе главом раставити!”
0035 Липо и је сјетовао Мијо:
0036 „О дружино, драга браћо моја,
0037 На недиљу пре Светог Ђурђа
0038 Сви ајдемо води Костајници,
0039 Ђе најпрво гора пролишћава,
0040 Ди не треба девер-кабаница ─
0041 Сваки чекај, моја браћо драга,
0042 Сваки чекај неђељицу дана
0043 И два данка до Светог Марка,
0044 Који би нас јунак погинуо,
0045 Проклети били кад га не би осветили!”
0046 Сваки оде баш у мјесто своје,
0047 Оде Станко Лици каменици,
0048 До онога бега Мустај-бега.
0049 Далеко га беже угледаше,
0050 Пак најближе њега сусреташе,
0051 Руке шире, у лишце се љубе,
0052 Па за јуначко питају се здравље,
0053 Па га иду б’јелу двору своме,
0054 Бива шњиме раван мисец дана.
0055 Оде беже у лов у горицу,
0056 Оста дома Сочивица Станко.
0057 Курва кучка Мустај-беговица,
0058 Па Станкову осијече главу.
0059 Кад увече беже долазаше,
0060 Кад ли беже овако говораше:
0061 „Беговице, моја госпојице,
0062 Камо мени, брате, Сочивица Станко?”─
0063 „Борме сам ти Станка погубила!”─
0064 „Зло наопако, Мустај-беговице,
0065 Зло си јадна данас урадила,
0066 Јер у Станка много друга има ─
0067 Да се молим Богу јединоме,
0068 Сам ме Боже искупити не може!”
0069 Зима прође, ма прољеће дође,
0070 На недиљу пред Светог Ђурђа
0071 Сви дођоше води Костајници,
0072 Све чекају неђељицу дана
0073 И два данка до Светог Марка,
0074 Чекајући Сочивице Станка.
0075 А кад њега јадна не бијаше,
0076 Од жалости косе почупаше
0077 За дитићом Сочивицом Станком.
0078 Пође њега друштво потражити;
0079 Кад дођоше Лици каменици,
0080 А пред дворе бега Мустај-бега,
0081 Жива јесу бега уватили,
0082 Сваком њега муком баш мучили,
0083 Најпосле га на ватру ложили,
0084 Од њега су пепел уватили,
0085 Баш њега на витар износили,
0086 Нек’ од курве племе не остаје.
0087 Љубу њему јесу живу уватили,
0088 Свак је љуби по два и три пута,
0089 Мијо момче ма дванаест пута,
0090 Па је мажу праом и сумпором,
0091 Те је пале од пете до главе,
0092 Сва изгори, однеси је ђавле!
