Mijat robi dvore Hasanbega (Najstarija verzija)
0001 Vino pije Mijate ajduče
0002 U Vraninu pod jelom zelenom,
0003 Sam sa svojih trijest vitezova.
0004 Uze Mijo pero i artiju,
0005 Pak napisa listak knjige bile
0006 A na ruke Hasanbegovice:
0007 »Seko moja, Hasanbegovice!
0008 Pošalji mi pušku bega tvoga,
0009 A uza nju divan-kabanicu,
0010 Devet puca visi joj pod vratom,
0011 Svako valja iljadu dukata,
0012 Što je bego u Nimačkoj kova’.«
0013 Begovici knjiga dolazila;
0014 Kad je mlada knjigu razumila,
0015 Knjigu štije, a na nju se smije,
0016 Ovu štije, drugu napisuje,
0017 Pak je šalje Mijatu ajduku:
0018 »Ah, moj pobro, Mijate ajduče,
0019 Ne bojim se tebe, pobratime,
0020 Ma ni tvojih trideset ajduka,
0021 Dok s’ u mene kamene avlije.«
0022 Kad Mijatu knjiga dolazila,
0023 Knjigu štije, zubim’ poškripljuje,
0024 Pak uzimlje pero i artiju,
0025 I on piše listak knjige bile,
0026 Pak je šalje starcu Varićaku:
0027 »Pobratime, starče Varićaku,
0028 Skupi, brate, trijest dobrih druga
0029 Odi k meni u Vranu planinu!«
0030 Drugu knjigu Mijo napisuje,
0031 Pak je šalje Vidu Žeravici:
0032 »Da ti bora, Vide Žeravica!
0033 Skupi, brate, trijest dobrih druga,
0034 Odi k meni u Vranu planinu!«
0035 Kad je k njima knjiga doletila,
0036 Sakupiše žestoke junake
0037 I odoše u Vranu planinu
0038 I tute se oni sakupiše,
0039 Tute jidu mesa pečenoga
0040 I onoga liba bijeloga
0041 I onoga vina crljenoga.
0042 Otolem se zdravo podigoše
0043 I odoše goricom zelenom.
0044 Kad su došli srid gore zelene,
0045 Tute biše dunaj-voda ladna,
0046 Tute biše biljarice mlade:
0047 Platno peru biljarice mlade.
0048 Božju im je pomoć nazivao:
0049 »Božja pomoć, biljarice mlade,
0050 Bora vami, biljarice mlade,
0051 Kaž’te pravo, tako bile zdravo,
0052 Je l’ u dvorih Hasanbego mladi?«
0053 Njemu vele biljarice mlade:
0054 »A na viru, mili gospodare!
0055 Mi oćemo poviditi pravo:
0056 Bego nije u bijelu dvoru,
0057 Jer je iša’ do Mletaka ravnih,
0058 Otiša’ je čoju kupovati
0059 Za mlađene robinje divojke.«
0060 Kad je Mijo riči razumio,
0061 Mašio se u žep od dolame,
0062 Izvadio šaku dukat’ zlatnih:
0063 »A na vami, biljarice mlade,
0064 Čim ćete se rujna napit vina.«
0065 Otolem se Mijo podigao,
0066 Zarana je dvore opsidnuo
0067 Bojnim kopjem i svitlim oružjem.
0068 Kad je bilo noći o ponoći,
0069 Vrlo cvili Vide Žeravica:
0070 »Ajme meni, gospojice moja!
0071 U tvomu sam dvoru ostarila,
0072 Da bi Bog da’, gospojice moja,
0073 Da bi u njem i dušu pustila!«
0074 To ne čuje nitko od nikoga,
0075 Već to čula gospojica mlada,
0076 Pak robinju svoju dozivala:
0077 »Ustaj mi se, robinjice moja,
0078 Eno cvili sirotica jadna,
0079 Ono cvili na dvoru našemu.«
0080 Robinjica njojzi odgovara:
0081 »Ne budali, gospojice moja,
0082 U noći se vrata ne otvora.«
0083 Kad to čula gospojica mlada,
0084 Ustala se kano i pomamna,
0085 Raspasana brez sviona pasa,
0086 Bosonoga brez svilnih pašmaga,
0087 Ter mi bile rastvorala dvore.
0088 Kad Mijata jadna ugledala,
0089 Odma’ se je jadu domislila,
0090 Al joj veli Mijate ajduče:
0091 »Kaži blago, gospojice moja,
0092 Kaži blago di je bega tvoga!«
0093 Vodi njega u kamere mlada,
0094 Dino ima čoje svakojake,
0095 Ali njojzi Mijat odgovara:
0096 »A na viru, gospojice moja,
0097 Nije moja družinica gola,
0098 A za tvojom čojom svakojakom.«
0099 Udara je pernim buzdovanom:
0100 Kud je koje pero doticalo,
0101 Unde jesti krvce prolivalo.
0102 Uvela ga u kameru mlada,
0103 Davala mu vina i rakije,
0104 Ali njojzi Mijo odgovara:
0105 »A na viru, gospojice moja,
0106 Nije moja družinica žedna
0107 Ni tvojega vina ni rakije.«
0108 Na sanduk je Mijo udario,
0109 Dino jeste sve begovo blago:
0110 Na vezenu od zlata košulju.
0111 Begovica Miji govorila:
0112 »A na viru, Mijate ajduče,
0113 Ne nosi mi od zlata košulju,
0114 Jer je meni skoro darovana.«
0115 Ali Mijo njojzi odgovara:
0116 »A na viru, gospojice moja,
0117 Nosit ću je virnoj ljubi mojoj,
0118 Već da bi se vesti naučila.
0119 Evo tebi, tvrdu viru dajem,
0120 Vratit ću je do petnaest dana.«
0121 Tute oni blago pokupiše,
0122 Otolem se zdravo povratiše.
0123 Kad su bili srid gore zelene,
0124 Tute oni blago podiliše,
0125 Ne dopala njeg zlatna košulja,
0126 Već dopala Vida Žeravice ...
0127 Kad to vidi Mijate ajduče,
0128 On napiše listak knjige bile
0129 A na ruke Hasanbegovice:
0130 »Seko moja, Hasanbegovice,
0131 A mi jesmo podilili blago,
0132 Ne dopala mene košuljica,
0133 Dopala je Vida Žeravice:
0134 Vezi drugu, ne nadaj se onoj!
0135 I da si mi zdravo i veselo,
0136 Pozdravi mi dragog Asu tvoga!«
