Мијат роби дворе Хасанбега (Најстарија верзија)
0001 Вино пије Мијате ајдуче
0002 У Вранину под јелом зеленом,
0003 Сам са својих тријест витезова.
0004 Узе Мијо перо и артију,
0005 Пак написа листак књиге биле
0006 А на руке Хасанбеговице:
0007 »Секо моја, Хасанбеговице!
0008 Пошаљи ми пушку бега твога,
0009 А уза њу диван-кабаницу,
0010 Девет пуца виси јој под вратом,
0011 Свако ваља иљаду дуката,
0012 Што је бего у Нимачкој кова’.«
0013 Беговици књига долазила;
0014 Кад је млада књигу разумила,
0015 Књигу штије, а на њу се смије,
0016 Ову штије, другу написује,
0017 Пак је шаље Мијату ајдуку:
0018 »Ах, мој побро, Мијате ајдуче,
0019 Не бојим се тебе, побратиме,
0020 Ма ни твојих тридесет ајдука,
0021 Док с’ у мене камене авлије.«
0022 Кад Мијату књига долазила,
0023 Књигу штије, зубим’ пошкрипљује,
0024 Пак узимље перо и артију,
0025 И он пише листак књиге биле,
0026 Пак је шаље старцу Варићаку:
0027 »Побратиме, старче Варићаку,
0028 Скупи, брате, тријест добрих друга
0029 Оди к мени у Врану планину!«
0030 Другу књигу Мијо написује,
0031 Пак је шаље Виду Жеравици:
0032 »Да ти бора, Виде Жеравица!
0033 Скупи, брате, тријест добрих друга,
0034 Оди к мени у Врану планину!«
0035 Кад је к њима књига долетила,
0036 Сакупише жестоке јунаке
0037 И одоше у Врану планину
0038 И туте се они сакупише,
0039 Туте јиду меса печенога
0040 И онога либа бијелога
0041 И онога вина црљенога.
0042 Отолем се здраво подигоше
0043 И одоше горицом зеленом.
0044 Кад су дошли срид горе зелене,
0045 Туте бише дунај-вода ладна,
0046 Туте бише биљарице младе:
0047 Платно перу биљарице младе.
0048 Божју им је помоћ називао:
0049 »Божја помоћ, биљарице младе,
0050 Бора вами, биљарице младе,
0051 Каж’те право, тако биле здраво,
0052 Је л’ у дворих Хасанбего млади?«
0053 Њему веле биљарице младе:
0054 »А на виру, мили господаре!
0055 Ми оћемо повидити право:
0056 Бего није у бијелу двору,
0057 Јер је иша’ до Млетака равних,
0058 Отиша’ је чоју куповати
0059 За млађене робиње дивојке.«
0060 Кад је Мијо ричи разумио,
0061 Машио се у жеп од доламе,
0062 Извадио шаку дукат’ златних:
0063 »А на вами, биљарице младе,
0064 Чим ћете се рујна напит вина.«
0065 Отолем се Мијо подигао,
0066 Зарана је дворе опсиднуо
0067 Бојним копјем и свитлим оружјем.
0068 Кад је било ноћи о поноћи,
0069 Врло цвили Виде Жеравица:
0070 »Ајме мени, госпојице моја!
0071 У твому сам двору остарила,
0072 Да би Бог да’, госпојице моја,
0073 Да би у њем и душу пустила!«
0074 То не чује нитко од никога,
0075 Већ то чула госпојица млада,
0076 Пак робињу своју дозивала:
0077 »Устај ми се, робињице моја,
0078 Ено цвили сиротица јадна,
0079 Оно цвили на двору нашему.«
0080 Робињица њојзи одговара:
0081 »Не будали, госпојице моја,
0082 У ноћи се врата не отвора.«
0083 Кад то чула госпојица млада,
0084 Устала се кано и помамна,
0085 Распасана брез свиона паса,
0086 Босонога брез свилних пашмага,
0087 Тер ми биле растворала дворе.
0088 Кад Мијата јадна угледала,
0089 Одма’ се је јаду домислила,
0090 Ал јој вели Мијате ајдуче:
0091 »Кажи благо, госпојице моја,
0092 Кажи благо ди је бега твога!«
0093 Води њега у камере млада,
0094 Дино има чоје свакојаке,
0095 Али њојзи Мијат одговара:
0096 »А на виру, госпојице моја,
0097 Није моја дружиница гола,
0098 А за твојом чојом свакојаком.«
0099 Удара је перним буздованом:
0100 Куд је које перо дотицало,
0101 Унде јести крвце проливало.
0102 Увела га у камеру млада,
0103 Давала му вина и ракије,
0104 Али њојзи Мијо одговара:
0105 »А на виру, госпојице моја,
0106 Није моја дружиница жедна
0107 Ни твојега вина ни ракије.«
0108 На сандук је Мијо ударио,
0109 Дино јесте све бегово благо:
0110 На везену од злата кошуљу.
0111 Беговица Мији говорила:
0112 »А на виру, Мијате ајдуче,
0113 Не носи ми од злата кошуљу,
0114 Јер је мени скоро дарована.«
0115 Али Мијо њојзи одговара:
0116 »А на виру, госпојице моја,
0117 Носит ћу је вирној љуби мојој,
0118 Већ да би се вести научила.
0119 Ево теби, тврду виру дајем,
0120 Вратит ћу је до петнаест дана.«
0121 Туте они благо покупише,
0122 Отолем се здраво повратише.
0123 Кад су били срид горе зелене,
0124 Туте они благо подилише,
0125 Не допала њег златна кошуља,
0126 Већ допала Вида Жеравице ...
0127 Кад то види Мијате ајдуче,
0128 Он напише листак књиге биле
0129 А на руке Хасанбеговице:
0130 »Секо моја, Хасанбеговице,
0131 А ми јесмо подилили благо,
0132 Не допала мене кошуљица,
0133 Допала је Вида Жеравице:
0134 Вези другу, не надај се оној!
0135 И да си ми здраво и весело,
0136 Поздрави ми драгог Асу твога!«
