Mijat Tomić i Fetibegović
Vuk zavija u pećini stieni
Gaavran gerknu jeli u ograncim.
Nije ono vuče ni gavrane,
Već leventa Tomić Mihovile.
Pije vino u planini Miho, 5
Viš' Kobaša u Vučjak planini
Sa svojieh trideset hajdukah.
Kad se hladnog ponapio vina,
Svoj družini tiho govorio:
„Nijel' majka rodila junaka, 10
U moju ga četu opremla,
Tko će otić niz Posavlje ravno,
Uhoditi luga posavskoga,
Imal' trave oko vode Save,
More li se u ječermam spavat, 15
Kukaju li lugom kukavice,
Moremo li bit bez kabanice,
Jesu li se luzi izlistali,
Jesu li se sgusnuli bogazi,
Morel' listak zaklonit junaka, 20
Nameću li Šokci vodenice,
Mogu li se kuhat brašljenice,
Poturice siju l' lubenice,
Jesu l' vlaške na plandišću ovce,
Moremo li peći zaoblice, 25
Jesu l' hodže iznil' kovnluke,
Moremo li meda nahoditi?"
Svi hajduci mukom zamukoše
Pa u cernu zemlju pogledaše;
Tko je bliži u zemljicu gledi, 30
Tko je dilji, nečuo se čini.
Ali neće Baketa hajduče,
Već Mijatu tiho besiedio:
„Evo Miho takoga junaka;
Kad si spavo pod jelom zelenom, 35
Ja sam išo niz Posavlje ravno,
Uhodio luga posavskoga:
Trava raste oko vode Save,
Sve kukaju lugom kukavice,
Cernu goru listak zaodio, 40
Sgusnuli se klanci jadikovci,
Nametnuli Šokci vodenice,
Poturice siju lubenice, —
Vlaške jesu na plandišću ovce,
Iznieli hodže, kovanluke, 45
Živa man je baba Jasenica
Hoće nama izpeći cicvaru.“
Opet Miho njima besiedio:
„Nijel' majka rodila junaka,
Tko će otić u Kotorsko ravno, 50
Uzet nama praha i olova,
Ovnovine mesa debeloga,
Svakom drugu po jedne opanke,
Ulatiti Gergu od Kotorskog,
Svezat njemu ruke naopako, 55
Pa ga dovest meni pod jeliku?“
Čašu prima Baketa hajduče,
A Mijatu tiho progovara:
„Evo Miho takoga junaka;
Ja ću otić u Kotorsko ravno, 60
Sve opremit, što si govorio.“
To izreče, na noge se skače,
Berzo spade u Kotorsko ravno,
Uzimao praha i olova,
Ovnovine mesa debeloga, 65
Svakom drugu po jedne opanke.
U tome se i mrak ufatio,
Gerginoj se uvratio kuli,
Sveza njemu ruke naopako,
Pa ga goni Mihi u planinu. 70
Kad je Miho Gergu opazio,
On je njemu kerko besiedio:
„Ja bora ti! Gerga od Kotorska,
Što te pitam, pravo meni kaži:
Jesu l' doma Fetibegovići, 75
Jesu l' bezi išli na Hervate
Pokupiti carevu miriu?“
Njemu Gerga pravo kazivaše:
„Išli jesu bezi na Hervate,
Skupili su carevu miriu, 80
A eno ih u Kotorsku ravnu,
Večeraju u našemu hanu.“
Opet veli Tomić harambaša:
„Nije l' majka rodila junaka,
Koi bi se sada osietio, 85
Kako ćemo bege pofatati?“
Besiedio Baketa hajduče:
„Lahko ćemo bege pofatati?“
Da idjemo u Kotorsko ravno;
Gledat ćemo, nebi l' zadocnili 90
Po akšanu i dva i tri sahta;
Kad budemo poljem kotorskiem,
Te se blizu hanu prikučimo,
Vi pievajte jasno kiridžinski,
Ja ću za vam konje podekivat; 95
Scieni hoće od hana handžia,
Da su ovo kakve kiridžie;
Kad dođemo do hana na vrata,
Ja ću kucat halkom na vratama;
Kad upita od hana handžia: 100
„Tko to kuca ............
Ja ću kazat od bana.......:
Otvor vrata, mi smo kiridžie.
Posvietli nam, dok se raspremimo.
To Mihatu verlo milo bilo, 105
Svodi družtvo niz Vučjak planinu.
Kad su bili poljem kotorskiem,
U dobra su dohodili doba,
Po akšamu na dva na tri sahta;
Svi pievaju jasno kiridžinski. 110
Kuca hajduk halkom na vratima,
A iziđe na vrata handžia:
„Tko to kuca halkom na vratima?"
Baketa mu tiho odgovara:
„Otvor vrata, mi smo kiridžie." 115
Kad handžia otvorio vrata,
Mahnu ćordom, odsieče mu glavu.
A u hanu nikog nebiaše,
Izvan samo do tri bega mlada; –
Oni su se bili razpasali, 120
Odbacili od sebe oružje.
Jednom begu odsiekoše glavu,
A dvojicu mlade ufatiše,
Svezaše im naopako ruke;
Uzeše mu carevu miriu. 125
Bege vode u Vučjak planinu.
Kada su se vina ponapili,
Onda Miho tiho besiedio:
„Ja bora ti! Baketa hajduče,
Hajde vodi do dva bega mlada, 130
Odprati ih do vode Pašinca,
Neka iđe svomu bielu dvoru.“
Baketa je na noge skočio,
Pa on prati oba bega mlada,
Odprati ih do vode Pašinca. 135
Kad je došo do vode Pašinca —
Obojici on odsieko glavu.
Kad je došo Mihi pod jelku,
Pita njega Tomić Mihovile.
„Gde ostavi do dva bega mlada?“ 140
Baketa mu tiho odgovara:
„Ostadoše kod vode Pašinca,
Cernu zemlju plećima miereći
A očima,zviezde brojeći.“
Na to se je Mijo razserdio. 145
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
