Mihajlo-Miško Breberina
Poslušajte, mila braćo moja,
Da opjevam još jednog heroja.
Kordunaška majka rodi sina:
To j’ Mihajlo-Miško Breberina.
Od mladosti on je hrabar bio, 5
Nikad smrti nije se plašio,
Za nejake on je majka bio
A sili se nije pokorio.
Žandari mu s puta se sklanjali,
To su za njeg po zemljici mravi. 10
Sad je junak poslužio rodu:
U boj krenu za pravu slobodu.
Iz Trebinje on rodom bijaše,
Pola vojske poznalo ga naše
Po junaštvu i junačkom glasu, 15
Po ljepoti i visokom stasu.
Mnoga snaša za njim pogledala,
Pogledala pa je uzdahnula
I junaka takog zaželila.
Mila braćo, poslušajte sade: 20
Od seljaka komandant postade,
Za dušmane strah i trepet bio,
Partizansko ime proslavio.
Da vam sada kažem sve po redu
Kako s’ vatra razgori na ledu. 25
Na Skakavcu kad je borba bila,
Partizanska četa pobjedila,
Ćanica im uze karabine,
Pusti kući domobrane žive.
Al’ ustaše to ne oprostiše, 30
U Trebinju selo upadoše,
Po Trebinji čuda poradiše:
Svijet poklaše, kuće popališe,
Tad Miškova familija strada:
Pogibe mu ljuba žena mlada, 35
Dvoje djece dva anđela mala
Ustaška je kama tad zaklala.
Miško s braćom u šumi se skriva
Dok ustaška prođe ofenziva.
Ko bi jošte mog’o vjerovati 40
Da bi ljudi mogli djecu klati?
A kad mrtvu djecu ugledao,
Na osvetu Miško se zakleo;
Zakleo se da će život dati
Il’ krvnika svoga uništiti! 45
Tad Partiji pod barjak se javi
I postade borac — junak pravi.
U borbu se smjelo zalijetaše,
Dušmani ga brzo upoznaše
Jer u borbi neustrašiv bio, 50
Međ’ fašiste kao ris letio.
Sa njim su se borci ponosili
I dušmanu smjelo prkosili.
Kad bataljon na Žumberak smjera,
Komandant je post’o proletera. 55
Na Biljegu u Petrovoj gori
Bataljon se proletera bori;
Satnika je jednog oborio,
To je glavom doktor Čanić bio.
Naš bataljon pobjedu odnio 60
I oružja dosta zadobio.
U proljeće četrdeset druge
Tad dođoše Hitlerove sluge
Koje vodi Moškov generale,
Da unište naše partizane. 65
Stežu obruč u Petrovoj gori,
Tu se teško naša vojska bori;
Tu je sedam stotin’ partizana
U obruču čvrsto opasana,
A ustaša ima šest hiljada, 70
Među njima Pavelića garda.
Sedam dana, moja braćo draga,
Tu topovska grmi kanonada.
Tada Moškov poglavniku javlja
Nek ordenje za ustaše spravlja, 75
Jer vrijeme neće dugo proći,
Dobar glas će poglavniku doći,
Pa nek pjeva, vesela mu nana:
Na Kordunu nema partizana!
Moškov javlja kako će se snaći 80
Da ni jedan ne može umaći.
Kad je Ante pismo proučio,
Fabrikama odmah poručio
Da saliju što više ordena
Za zasluge, ne pita se c’jena. 85
Nije šala Kordun pokoriti,
Partizane sa njeg očistiti.
Tu će Moškov prvi heroj biti
I ordena vagon podijeliti.
Samo kaže poslovica stara: 90
„Ne pravi se račun bez krčmara."
Jedno jutro u svitanje dana
Udariše čete partizana;
Kao orkan što pred sobom briše,
Na dva kraja obruč raskidoše, 95
Probiše se i živi i zdravi,
Silni narod tada se izbavi.
Partizani slavu zaslužiše
Jer nam narod od zla izbaviše.
Šta je ovo? — sad se Moškov pita. 100
Eto to je vojska druga Tita!
Zar ne znate, prokleti izrodi,
Kompartija našu vojsku vodi!
U proboju, braćo moja mila,
Proleterska s’ četa proslavila, 105
Koje vodi Miško Breberina,
Dobar junak, dika sveg Korduna.
Tu junaka još slavnije’ ima,
Drugu pjesmu pisaću o njima.
Sad da pričam, braćo moja mila; 110
Kad promaši fašistička sila,
Radost im se u plač pretvorila;
A ordenje kom će sada dati
Jer za Kordun neće ga trebati!
Opet dugo ne potraja vreme, 115
Od komande stiže naređenje:
Breberina, junačke ti vjere,
Na Žumberak vodi proletere.
Balaš Boco sa tobom će poći
I partijci sa Kupe vodići, 120
Znaju pute po danu i noći.
Kad je Miško Kupu prebrodio,
Na Žumberak poći namjerio,
Tad ustaše zlu se dosjetiše
Kuda ove tice poletiše; 125
Sa svih strana bande poletile
Proleter’ma da bi na put stale.
Al’ se junak nije prepanuo,
Već drugove svoje okupio
I ovako njima govorio: 130
„Proleteri, sokolovi moji,
Naša četa sto dvadeset broji.
Tu je dvanajst puškomitraljeza.
Ustaše će uhvatiti jeza
Jer se oni naučili nijesu 135
Takvi gosti da im ovud šeću.
Partija nas na Žumberak šalje
Krokodilu da kidamo ralje.
Na Žumberku već su partizani,
A mi smo im u pomoć poslani. 140
Do nji’ doći neće biti lako,
Al’ ćemo se probiti svakako;
Na Žumberak braći dohoditi
I ustanka plamen raspaliti,
Naše borbe slavu pronijeti. 145
Taj zadatak Partija nam dala
Jer je ona u nas vjerovala.
Mi ćemo ga, braćo, ispuniti,
Povjerenje njeno opravdati.“
Kad to čuše mladi proleteri, 150
Razviše se k’o da gone zvijeri.
Do Žumberka mnoge borbe biše,
Tu drugova dosta izgubiše;
Među njima svoga komesara,
Mila druga Bracu Klobučara; 155
Al’ se ipak do cilja probiše,
Na Žumberku braću zagrliše.
Tu veliki odred sastaviše,
Na kasarne žandarske ud’riše
I pobjede mnoge zadobiše. 160
Tu poglavnik u brigu se dao,
Takvoj sili nije se nadao
Da partizan kraj Zagreba šeće;
Sada znade dobra biti neće
Jer partizan na vrata mu kuca, 165
Partizanska puška blizo puca.
A sad, braćo, ovdje moram stati
Jer ko može borbe nanizati
Kroz koje je junak prolazio;
Junačke je rane zadobio, 170
Pa se opet u borbu vratio;
Al’ kad junak krenuo do Like,
Pade junak od puške krvničke;
Na tenku je bandu poćerao,
Sa tenka ga kuršum oborio, 175
Al’ je mnogu žrtvu osvetio,
Nama slavno ime ostavio.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
