Михајло-Мишко Бреберина
Послушајте, мила браћо моја,
Да опјевам још једног хероја.
Кордунашка мајка роди сина:
То ј’ Михајло-Мишко Бреберина.
Од младости он је храбар био, 5
Никад смрти није се плашио,
За нејаке он је мајка био
А сили се није покорио.
Жандари му с пута се склањали,
То су за њег по земљици мрави. 10
Сад је јунак послужио роду:
У бој крену за праву слободу.
Из Требиње он родом бијаше,
Пола војске познало га наше
По јунаштву и јуначком гласу, 15
По љепоти и високом стасу.
Многа снаша за њим погледала,
Погледала па је уздахнула
И јунака таког зажелила.
Мила браћо, послушајте саде: 20
Од сељака командант постаде,
За душмане страх и трепет био,
Партизанско име прославио.
Да вам сада кажем све по реду
Како с’ ватра разгори на леду. 25
На Скакавцу кад је борба била,
Партизанска чета побједила,
Ћаница им узе карабине,
Пусти кући домобране живе.
Ал’ усташе то не опростише, 30
У Требињу село упадоше,
По Требињи чуда порадише:
Свијет поклаше, куће попалише,
Тад Мишкова фамилија страда:
Погибе му љуба жена млада, 35
Двоје дјеце два анђела мала
Усташка је кама тад заклала.
Мишко с браћом у шуми се скрива
Док усташка прође офензива.
Ко би јоште мог’о вјеровати 40
Да би људи могли дјецу клати?
А кад мртву дјецу угледао,
На освету Мишко се заклео;
Заклео се да ће живот дати
Ил’ крвника свога уништити! 45
Тад Партији под барјак се јави
И постаде борац — јунак прави.
У борбу се смјело залијеташе,
Душмани га брзо упознаше
Јер у борби неустрашив био, 50
Међ’ фашисте као рис летио.
Са њим су се борци поносили
И душману смјело пркосили.
Кад батаљон на Жумберак смјера,
Командант је пост’о пролетера. 55
На Биљегу у Петровој гори
Батаљон се пролетера бори;
Сатника је једног оборио,
То је главом доктор Чанић био.
Наш батаљон побједу однио 60
И оружја доста задобио.
У прољеће четрдесет друге
Тад дођоше Хитлерове слуге
Које води Мошков генерале,
Да униште наше партизане. 65
Стежу обруч у Петровој гори,
Ту се тешко наша војска бори;
Ту је седам стотин’ партизана
У обручу чврсто опасана,
А усташа има шест хиљада, 70
Међу њима Павелића гарда.
Седам дана, моја браћо драга,
Ту топовска грми канонада.
Тада Мошков поглавнику јавља
Нек ордење за усташе справља, 75
Јер вријеме неће дуго проћи,
Добар глас ће поглавнику доћи,
Па нек пјева, весела му нана:
На Кордуну нема партизана!
Мошков јавља како ће се снаћи 80
Да ни један не може умаћи.
Кад је Анте писмо проучио,
Фабрикама одмах поручио
Да салију што више ордена
За заслуге, не пита се ц’јена. 85
Није шала Кордун покорити,
Партизане са њег очистити.
Ту ће Мошков први херој бити
И ордена вагон подијелити.
Само каже пословица стара: 90
„Не прави се рачун без крчмара."
Једно јутро у свитање дана
Ударише чете партизана;
Као оркан што пред собом брише,
На два краја обруч раскидоше, 95
Пробише се и живи и здрави,
Силни народ тада се избави.
Партизани славу заслужише
Јер нам народ од зла избавише.
Шта је ово? — сад се Мошков пита. 100
Ето то је војска друга Тита!
Зар не знате, проклети изроди,
Компартија нашу војску води!
У пробоју, браћо моја мила,
Пролетерска с’ чета прославила, 105
Које води Мишко Бреберина,
Добар јунак, дика свег Кордуна.
Ту јунака још славније’ има,
Другу пјесму писаћу о њима.
Сад да причам, браћо моја мила; 110
Кад промаши фашистичка сила,
Радост им се у плач претворила;
А ордење ком ће сада дати
Јер за Кордун неће га требати!
Опет дуго не потраја време, 115
Од команде стиже наређење:
Бреберина, јуначке ти вјере,
На Жумберак води пролетере.
Балаш Боцо са тобом ће поћи
И партијци са Купе водићи, 120
Знају путе по дану и ноћи.
Кад је Мишко Купу пребродио,
На Жумберак поћи намјерио,
Тад усташе злу се досјетише
Куда ове тице полетише; 125
Са свих страна банде полетиле
Пролетер’ма да би на пут стале.
Ал’ се јунак није препануо,
Већ другове своје окупио
И овако њима говорио: 130
„Пролетери, соколови моји,
Наша чета сто двадесет броји.
Ту је дванајст пушкомитраљеза.
Усташе ће ухватити језа
Јер се они научили нијесу 135
Такви гости да им овуд шећу.
Партија нас на Жумберак шаље
Крокодилу да кидамо раље.
На Жумберку већ су партизани,
А ми смо им у помоћ послани. 140
До њи’ доћи неће бити лако,
Ал’ ћемо се пробити свакако;
На Жумберак браћи доходити
И устанка пламен распалити,
Наше борбе славу пронијети. 145
Тај задатак Партија нам дала
Јер је она у нас вјеровала.
Ми ћемо га, браћо, испунити,
Повјерење њено оправдати.“
Кад то чуше млади пролетери, 150
Развише се к’о да гоне звијери.
До Жумберка многе борбе бише,
Ту другова доста изгубише;
Међу њима свога комесара,
Мила друга Брацу Клобучара; 155
Ал’ се ипак до циља пробише,
На Жумберку браћу загрлише.
Ту велики одред саставише,
На касарне жандарске уд’рише
И побједе многе задобише. 160
Ту поглавник у бригу се дао,
Таквој сили није се надао
Да партизан крај Загреба шеће;
Сада знаде добра бити неће
Јер партизан на врата му куца, 165
Партизанска пушка близо пуца.
А сад, браћо, овдје морам стати
Јер ко може борбе нанизати
Кроз које је јунак пролазио;
Јуначке је ране задобио, 170
Па се опет у борбу вратио;
Ал’ кад јунак кренуо до Лике,
Паде јунак од пушке крвничке;
На тенку је банду поћерао,
Са тенка га куршум оборио, 175
Ал’ је многу жртву осветио,
Нама славно име оставио.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
