Mister Dolar (komedija u četiri čina)/7
II
ŽAN, PREĐAŠNjI
ŽAN (Izlazi, u kućnoj je haljnnc)
REPORTER-FOTOGRAFI (Slikaju njegov izlazak iz sobe)
ŽAN: Dobar dan želim, gospodo!
I NOVINAR: Bićemo vam vrlo blagodarni, gospodine Todoroviću, ako nam budete hteli što bliže da kažete o vašem nasledstvu?
ŽAN: Molim lepo, ali ja ne znam ništa bliže, samo to da sam nasledio.
II NOVINAR: Ali što bliže o tome vašem rođaku iz Amerike koga ste nasledili?
ŽAN: Verujte, ne znam. To je neki Giga iz Putinaca, on je brat od tetke sa mojim ocem, a pobegao je u Ameriku pre trideset godina.
III NOVINAR: Politički emigrant, razume se?
ŽAN: Ne znam. Znam da je bio veliki švercer pa ga jurila policija a njemu dosadilo.
III NOVINAR: Ostanimo pri tome da je bio politički emigrant.
MATKOVIĆ: Recite da je švercovao političke i revolucionarne brošure.
I NOVINAR: Da, tako nešto.
II NOVINAR: A zašto ste vi u najranijem detinjstvu rešili da napustite roditeljski dom?
ŽAN: Oterao me otac od kuće.
MATKOVIĆ: Recite: želja da pozna svet i da potraži šire polje rada.
III NOVINAR: Da, tako, tako je najzgodnije.
I NOVINAR: Stoji li to da ste vi namerni da u svome selu Putincima podignete velelepnu crkvu?
ŽAN: Pa ima tamo crkva, ali mogu baš podići još jednu ako treba.
II NOVINAR: Hram Svetog Uspenija?
III NOVINAR: Ili možda hram Svetoga Marka evangelista?
ŽAN: Svejedno, koje bilo.
MATKOVIĆ: Ostanite dakle pri Svetome Marku evangalisti.
I REPORTER-FOTOGRAF (Koji je udešavao aparat da uzme snimak): Hoćete li biti tako dobri, gospodine Todoroviću, da se nasmešite malo.
ŽAN: Molim lepo! — (Smeje se a onaj ga snima)
II REPORTER-FOTOGRAF: Moliću lepo, još jedan snimak koji će izaći pod naslovom: „Gospodin Todorović okružen novinarima”. Gospodo, izvol’te načiniti grupu. (Svi opkoljavaju Žana zauzimajući pozu kao da hvataju beleške. Ovaj ih snima) Tako! Blagodarim!
MATKOVIĆ: A sad, gospodo, gospodin Todorović ima primanje vrlo velikih osoba, pa vas lepo molim da ga oslobodite.
ŽAN: Da, ja bih vas molio da me oslobodite.
I NOVINAR (Polazeći, Matkoviću): Ako bi se ma šta interesantno desilo, ja vas molim.
MATKOVIĆ: Zvaću vas telefonski.
II NOVINAR: Ja ću biti slobodan i sutra da svratim.
MATKOVIĆ: Molim!
FOTOGRAFI I NOVINARI: Zbogom! — (Odlaze).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|