Mister Dolar (komedija u četiri čina)/23
Veliki i raskošpi salon u kući gospodina predsednika kluba ispunjen posetiocima. Dame u večernjim toaletama a gospoda u smokinzima obrazuju razne grupe. Tu su sva lica poznata iz kluba sem Matkovića koji će dociije sa Žanom doći. Još pre no što se otvori scena, čuje se pesma uz pratnju klavira.
I
OPERSKI PEVAČ (Završava poslednje strofe uz klavir na kome ga prati jedan od gostiju ili gošća. Pri svršetku pesme buran aplauz)
PRETSEDNIK KALBA (Prilazi i rukuje se sa pevačem): Maestro, dozvolite mi da vam u ime svih svojih gostiju zablagodarim na uživanju koje ste nam pružili.
GOSPOĐA MODEL PATU (Pruža pevaču ruku koju on ljubi): Ja vam se divim!
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM (Pruža mu ruku): Ne umem da vam kažem koliko sam ushićena.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE (Pruža mu ruku): Imponuje mi vaša visina... Ja vam blagodarim i čestitam!
POSLERATNI GOSPODIN (Prilazi mu, kao i mnogi ostali): Hvala vam. Ja mnogo cenim notno pevanje.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Ah, Bože moj, kako je to lepo... (Gđi koja je letela) — Znate li da je nekada moj ideal bio da budem operska pevačica.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Pa što niste?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Nisam nikada imala glasa za pevanje.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Tako!
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE (Posleratnom gospodinu): Ja ne znam samo što ceo svet obožava Šuberta. — (Odnosno onoga čiju je pesmu pevao operskp pevač) — Ja mislim da je Štraus tako isto veliki kompozitor.
POSLERATNI GOSPODIN: I ja mislim.
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE (Sedajući kraj g-đe Savetnikovice): Videla sam vas danas na korzu. Pala mi je u oči vaša krznena bunda. Odista nešto neobično, mora vam se priznati da imate odličan ukus.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Bio je samo taj jedan komad u magazinu, to je upravo model.
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Ako nije indiskrecija: je li bila skupa?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Dvadeset i šest hiljada dinara.
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Oho, krupna suma ali, vredi, verujte da vredi.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Šta mislite kako je to bilo prijatno iznenađenje koje mi je učinio muž?
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Nisam znala da je to tako pažljiv muž.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Ne uvek, ali, srećan slučaj, dobio je na kartama.
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Toliku sumu?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Da, prvi put u životu, inače uvek gubi.
GOSPOĐA MODEL PATU (Predsedniku): Gospodine predsedniče, hoće li vam se odazvati svi gosti koje ste pozvali?
PRETSEDNIK KLUBA: Ja se nadam!
GOSPOĐA MODEL PATU: Ne vidim još sve.
PRETSEDNIK KLUBA: Ah, doći će, izvesno će doći, niko nije odrekao poziv.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI (Gospodinu koji očekuje nasledstvo): Vi se večeras izvesno ne osećate najlagodnije?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Ja? Ne vidim zašto?
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Neka šaptanja cirkulišu kroz društvo... šapuću se vrlo interesantne stvari?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Verujte, nisam ništa čuo.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Izgleda da ovaj čaj nije slučajna pažnja gospodin predsednikova prema svojim gostima.
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Već?
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI (Poverljivo, na uvo): Zaseda, koja treba da ulovi dolarsku zver.
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Mislite gospodin predsednik.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Nesumnjivo i on, i njemu je takođe potreban dobro situiran zet ali... zamka je postavljena i sa druge strane. Govori se vrlo mnogo o gospođici Nini, a to vas mora interesovati.
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Ah, ne verujem.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Da, možda imate pravo, ali, da bi to njeni roditelji želeli to ja potpuno verujem.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE (Prišao je svojoj ženi i gospođi o kojoj se šapuće): Ne znam da li bi to moglo biti, da umolimo gospodina umetnika da nam još jednu pesmu otpeva?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: To bi tako lepo bilo. Svi ćemo se pridružiti toj molbi.
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: A, gospodine savetniče, iisam znala da vam se tako kasno promenila sreća na kartama.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Meni?
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Čujem dobijate basnoslovne sume.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Bože sačuvaj; gubim, stalno gubim kao i uvek dosad. ,
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Ta ne govorite zaboga tako, a krznena bunda?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Koja krznena bunda?
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Pa šta se budiš, moja nova krznena bunda koju si ti kupio za 26.000 dinara koje si dobio na kartama.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ah, ta!... Da, dobio sam.
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: To je bome lep dobitak.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Šta ćete, ima momenata kada se i na mene sreća osmene.
PRETSEDNIK KLUBA (Uvodi pod ruku Žana, koga prate još Matković i Redaktor. Pokret kod svih, razmiču se da prave mesta, kod pojedinih dama ushićenje): Najzad, eto tu je i najmlađi gost...
MATKOVIĆ: Izvinite nas, ali je gospodin Todorovića zadržala jedna neobična velika poslovna poseta.
PRETSEDNIK KLUBA: To mogu već pojmiti. Izvol' te, izvol' te molim vas.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Pružajući ruku Žanu): Dozvolite da vas pozdravim.
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA (Kao i gornji): Bili smo već nestrpljivi očekujući vas.
POSLERATNI GOSPODIN (Kao gornji): Ja sam znao da ćete doći.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Zar se gospodin Todorović neće sa nama pozdraviti?
ŽAN: Molim lepo! — (Prilazi i ljubi joj ruku): Izvinite...
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Recite niste me ni opazili.
ŽAN: Jesam, nego...
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE (A kojoj Žan takođe ljubi ruku): Opraštam gospodinu Todoroviću tu malu nepažnju, ali pod uslovom da nam večeras posveti malo više vremena.
ŽAN: Molim lepo.
PRETSEDNIK KLUBA (Koji je negde otišao, prilazi vodeći Elu): Moja kći želi da vas pozdravi, gospodine Todoroviću.
ŽAN (Pruži joj ruku): Milo mi je.
ELA: Tako se radujem što ste došli.
ŽAN: Milo mi je!
ELA: Ne viđate se, g-ne Todoroviću. Da li vi to izbegavate svet ili sreća ograđuje ljude od sveta?
MATKOVIĆ: Ta ne, zaboga, ali morate verovati da je g-n Todorović sad još vrlo zauzet.
ŽAN: Da, zauzet sam.
MATKOVIĆ: Navala, sa svih strana navala a uz to g. To- dorović mora vrlo mnogo vremena da utroši na regulisanje svoga primanja. Tu ima, znate, mnogo zakonskih formalnosti.
PRETSEDNIK KLUBA: O, pa još kad se tiče tako velikih suma.
MATKOVIĆ (Poverljivo Žanu): Pozdravite gospođicu Ninu.
ŽAN (Prilazi Nini i rukuje se): Milo mi je.
NINA: Vrlo mi je prijatno što vas vidim večeras.
ŽAN: Milo mi je!
NINA (Pokazuje mu mesto kraj sebe. Žan sedne i nastavljaju razgovor, a toj grupi prilaze još Gospodnn bez skrulula i Gospodin koji očekuje nasledstvo)
PRETSEDNIK KAUBA (Sa ćerkom odlazi među druge goste)
REDAKTOR (Prilazi Matkoviću): Može li se večeras očekivati kakav naročiti program?
MATKOVIĆ: U mojoj režiji ne. Sad se operaterski točak već sam okreće i film se razvija sam sobom. Ipak, ja ću samo toliko učestvovati da ubrzam tempo. Želim da se pojedine slike brže razvijaju no što bi to ostavljene same sebi.
REDAKTOR: Obratite mi pažnju na ono što treba da zapazim.
MATKOVIĆ: No pa, najinteresantnija tačka večerašnjeg programa to su rvačke utakmice.
REDAKTOR: Rvačke utakmice?
MATKOVIĆ: Da, dragi moj, Vidite li, ovoj maloj ljupkoj predsednikovoj kćeri, potreban je brak sa jednim Sitroenom, potreban je u braku livrejisan momak, Ostende, pariski derbi, toalete koje avionom stižu i već sve drugo što ide uz to. Gospođici sa kojom se Žan sad zabavlja, potreban je brak koji će izvući iz katastrofe njenoga oca, a time i do sad uvek lažima podržavan ugled porodice, a Gospođi Savetnikovici potreban je najpre zimski pa onda proletnji i letnji mantil i sve ono što njen muž visokog položaja ne može stići da joj zadovolji ni iz plate ni iz prihoda na kartama. Te tri dame će se dakle rvati večeras i te tri dame... (Spazi u tom trenutku Marišku, koja na jednome služavniku nosi osvežavajuća pića) Ah, pa to nije samo tri već četiri rvača!
REDAKTOR: Četiri?
MATKOVIĆ: Zar ne vidite, ovde je i Mariška.
MARIŠKA (Kad spazi Žana uvređena okreće glavu i služi ostade goste)
PRETSEDNIK KLUBA: Gospodo, ako je po volji jedan aperitiv?
POSLERATNI GOSPODIN: O, dabome, ja tako volim a-pe-ri-tiv. (Po
slednju reč izgovori na slogove)
ELA (Nudi goste): Izvol’te, molim izvol’te!
ŽAN (Nini): Molim lepo, je li po volji?
NINA: Blagodarim, ali, najzad, mogla bi jednu oranžadu.
ŽAN: Odmah, molim! — (Skoči odmah. Uzimajući sa služavnika čašu sretne se pogledom sa Mariškom i hteo bi da je oslovi ali ona okreće glavu. Prinoseći čašu Nini, on hitro vadi iz džepa čistu belu maramu i, po navici, briše stočić koji se nalazi pred njom)— Molim lepo, jedna oranžada! (Po navici metne maramu preko ruke kao kelnersku servijetu)
MATKOVIĆ (Spazi to pa priđe i istrgne mu maramu).
ŽAN (Matkoviću): Pa tu je Mariška?
MATKOVIĆ: Da!
ŽAN: A što okreće glavu, neće ni da se pozdravi sa mnom.
MATKOVIĆ: Tako isto morate i vi postupati ovde, pred svetom. Pravite se da je ne poznajete.
ŽAN (Seda kraj Nine).
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Gospodine predsedniče! Šta mislite, da li bi na molbu svih gostiju gospodin umetnik pristao da otpeva još jednu pesmu?
PREDSEDNIK KLUBA: Da, i ja sam to mislio. Reći ću mu na molbu svih gostiju, a u počast gospodina Todorovića. (Odlazi umetniku)
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO (U grupi Žanovoj naročito izaziva razgovore koji bi Žana načinili smešnim): Gospodin izvesno voli umetničku pesmu?
ŽAN: O da, ja sam već kupio gramofon.
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: Tako! E, to je lepo!
PREDSEDNIK KLUBA: Gospođe i gospodo! Čućemo još jednu pesmu. Gospodin se rado odaziva molbi mojih dragih gostiju u toliko pre što je rad da time ukaže pažnju i počast g-nu Todoroviću. — (Odobravalje)
ŽAN: Milo mi je!
OPERSKI PEVAČ (Praćen peva. Na kraju pesme opšte odobravanje i pljesak)
ŽAN (Po svršetku prilazi i blagodari mu pa se vraća na svoje mesto. Prilaze i mnogi drugi pa mu blagodare)
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM (Svojoj grupi): Ah, ne, ja pretpostavljam Nicu. Takvu obalu, takvo sunce i tako lepu boju mora nisam nigde videla.
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Volim Eks-le-ben zbog onih šuma.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Ta idite, molim vas! Jedna palma u Nici lepša je od čitavih planina šuma.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Žanu u prvoj grupi): To je odista interesantno!
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO (Naročito insistira): Pričajte nam, molim vas, kako je to bilo?
ŽAN: Dakle... kad sam bio kelner (Slušaoci izmenjuju poglede) ne pamtim gde sam bio u službi... u restoraciji... pa gospođa dovela kera. To je znate vrlo nezgodno dovesti u jednu otmenu restoraciju džukelu, ali, gost je, otmena dama, nisam smeo ništa da primetim. Pa, služim ja hordevr i, dabome prilazim gospođi s leve strane, i, ko bi se tome nadao, stanem džukeli na nogu, a on strahovito zaurliče. Gospođa vrisne i ispusti kašiku punu želea a džukela se zavuče pod sto i zaurla: au, au, au, au, (On potpuno imitira psa. Opšti uzdržani smeh; pojedinci se skanidaliziraju, naročito gospođica Nina kojoj on to i priča)
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO (Sa zadovoljstvom i pakošću pogledajući na Ninu): Odlično, divno! Ali kako vi to umete lepo da pričate, kao da iz knjige čitate.
MATKOVIĆ (Koji se jedi i hteo bi da izvuče Žana iz situacije prilazi, mu držeći u zubima nezapaljenu ciraretu): Gospodine Todoroviću.
ŽAN: Molim!
MATKOVIĆ: Molio bi vas na dve reči.
ŽAN (Skoči): Molim lepo! (Pršazi mu i kad vidi neupaljenu cigaretu vadi odmah iz džepa kutiju i pali mu je) Molim!
MATKOVIĆ (Dune i ugasi mu šibicu): Ama, rekao sam vam, ne pal’te zaboga nikome cigarete.
ŽAN: Šta ćete, ne mogu da se uzdržim kad vidim: neupaljenu cigaretu.
MATKOVIĆ: Dajte mi ovamo tu kutiju šibica! (Uzme je i stavlja u svoj džep) Slušajte, Žan, ta priča što ste je pričali maločas, lepa je al’ nemojte je više pričati.
ŽAN: Molim lepo! A je l’ te, molim, zašto Mariška. okreće glavu od mene? Mene je to tako žao. Je l’ ljuta?
MATKOVIĆ: Nije, ali sam joj to ja savetovao. Ne smete ni pred ovim društvom pokazivati da poznajete Marišku. Doći će ona sutra k nama u stan.
ŽAN: Je l’ će doći?
MATKOVIĆ: Da, dala mi je reč. Slušajte, Žan, mogli bi malo da mi ustupite svoje mesto. Hoću u ime vaše da razgovaram s gospođicom.
ŽAN: Molim lepo!
MATKOVIĆ: Reći ću vam već u svoje vreme o čemu smo razgovarali.
PREDSEDNIK KLUBA (Koji dovodi svoju kćer pod ruku)
Gde ste zaboga, g-ne Todoroviću. Moja bi ćerka tako rado igrala sa vama.
MATKOVIĆ: Interesantno je to kako se ljudi sretaju u mislima. Ovoga trenutka gospodin Todorović je raspitivao gde bi video gospođicu, rad bi bio jednu igru s njom.
E L A: To mi je neobično milo.
ŽAN: Samo, ja ne znam da igram.
E L A: Oh, to je tako lako. — (Odlaze u gomilu)
MATKOVIĆ (Seda kraj Nine): Je li slobodno da zamenim gospodina Todorovića ?
NINA: Zašto ne?
MATKOVIĆ: Kad čovek plovi po moru života mora se podati moći talasa, a oni ljude čas približe a čas udalje. Nas je udaljio jedan talas, a evo drugoga koji nas zbližava.
NINA: Kakav je to poetski početak?
MATKOVIĆ: I ne liči mi, je l’ te? Al’ verujte često su prozaični ljudi vrlo poetični.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM (Poverljivo gospođi o kojoj se šapuće): To mi je tako odvratno taj lov naših GOSPOđica na ovoga dolarskog naslednika. Što ne puste čoveka da živi slobodnim životom. Za bogatog čoveka nema smisla da se veže brakom.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE (Gospodinu bez skrupula): Jeste li išli u onu sobu?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Bio sam.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTA1DIJE: Šta se igra?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Bakara.
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: To je lepa igra, moram otići da vidim. (Odlazi i gubi se u gomili)
MATKOVIĆ (Nini): Ja vas uveravam da sam to iz vrlo pouzdanih izvora čuo.
NINA: Ja o tome ništa ne znam.
MATKOVIĆ: Vrlo je moguće, zašto ne. Ja sam i čuo upravo da je to želja vaših roditelja.
NINA: I zar vi mislite da bih ja na to mogla pristati?
MATKOVIĆ: Zašto ne, Bože moj. Reći ćete, je l’ te, neobrazovan je, pa... obrazovaće se, ugladiće se, dajte mu samo malo vremena, imajte strpljenja. Na njemu je tek nekoliko dana smoking, al‘ ne onaj kelnerski već salonski smoking, on se tek nekoliko dana kreće međ‘ nama kao među ravnima. Videćete kroz godinu ili dve kako će njemu lepo pristajati salonski smoking. Uostalom, kad čovek zrelo razmisli, lepše stoji onaj smoking u čijem je džepu buđelar sa dolarima no onaj koji u džepovima ima samo garderobersku cedulju.
NINA: Ne razumem samo zašto ste vi uzeli na sebe dužnost da mi o tome projektu govorite, kad ste unapred znali da se ja ne mogu sa njim složiti?
MATKOVIĆ: Ja? Pa vi znate da sam ja gospodin Todorovićev poverenik. Sve njegove poslove ja obavljam. Ja primam, ja isplaćujem, ja naručujem, ja izjavljujem ljubavi i sve ostalo. Dakle, kao takav, ja moram biti u službi interesa gospodin Todorovićevih.
NINA: A takav brak bio bi zar u njegovom interesu?
MATKOVIĆ: O, gospođice, dobiti za bračnoga druga jednu tako otmenu damu kao što ste vi...! Kad me je zapitao za savet, ja sam mu rekao: Vi, gospodine Todoroviću, imate toliko mnogo para da vam to daje pravo da na svaka vrata zakucate, ali ako mene za savet pitate, ja bih vam mogao samo jednu osobu preporučiti.
NINA: I to sam ja po vašem mišljenju?
MATKOVIĆ: Samo vi.
NINA: Hvala vam na lepom mišljenju i za revanš, biću prema vama iskrena. Moji roditelji odista insistiraju za taj brak ali ja... ja se ne bih mogla tako lako da odlučim.
MATKOVIĆ: Ne vidim zašto?
NINA: Pa, na prvom mestu: kako bi to svet shvatio, ne bi li svet to rđavo tumačio?
MATKOVIĆ: Svet? Ah, svet! Svet će vam zavideti i svet će vam se duboko klanjati.
NINA: Mislite?
MATKOVIĆ: Za svet vi nećete biti žena nekog koji se do juče zvao Žan; nekoga kome ste vi pre nekoliko dana rekli da je magarac. Za svet ćete vi biti dama iz hiljadu i jedne noći; princeza iz bajaka koja živi u čarobnom carstvu lakeja, persiskih sagova, belgijskih čipaka, pariskih juvelira i auta svih maraka i svih brojeva cilindera.
NINA: Pa onda, on lično... Kako bi se ja mogla izmiriti,..?
ŽAN (U jednoj grupi pozadi pričao je nešto našto se svi oko njega smeju)
NINA (Nervira se): Tako vam Boga, da ne priča opet onu priču o kučetu.
MATKOVIĆ: Ne verujem. Rekao sam mu da je ne priča više, ali mladi gospodin koji predoseća da je to gospodin Todorović koji će ga izbiti iz sedla, izgleda da ga naročito izaziva da bi ga napravio smešnim u vašim očima.
NINA: To me tako nervira.
MATKOVIĆ: Znači ipak da vas interesira. Budite spokojni, mnogo će slađi biti vaš smeh. (Odlazi Žanu)
POSLERATNI GOSPODIN (Predsedniku): E, to vam je divna ideja. Ja volim balet, to je lepa veština.
PREDSEDNIK KLUBA: Hteo sam svojim gostima da priredim sve atrakcije.
POSLERATNI GOSPODIN: Ako, ako, ja volim a-trak-cije. A hoće li ovde da se izvodi?
PREDSEDNIK KLUBA: Ah ne, ovde je malo mesto; u velikoj dvorani, a tamo je i orkestar. (Glasno) Gospođe i gospodo! Hoćete li biti ljubazni da pređemo u dvoranu, imaćemo tamo jedan mali solo balet. (Opšte odobravanje).
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Ah, to je ekscelentna ideja!!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ja ću se ushititi tek pošto vidim izbliže balerinu.
POSLERATNI GOSPODIN: Ja volim balet. To je lepa atrakcija. (To
sve govore krećući ka dvorani)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|