Мистер Долар (комедија у четири чина)/23
Велики и раскошпи салон у кући господина председника клуба испуњен посетиоцима. Даме у вечерњим тоалетама а господа у смокинзима образују разне групе. Ту су сва лица позната из клуба сем Матковића који ће доциије са Жаном доћи. Још пре но што се отвори сцена, чује се песма уз пратњу клавира.
I
ОПЕРСКИ ПЕВАЧ (Завршава последње строфе уз клавир на коме га прати један од гостију или гошћа. При свршетку песме буран аплауз)
ПРЕТСЕДНИК КАЛБА (Прилази и рукује се са певачем): Маестро, дозволите ми да вам у име свих својих гостију заблагодарим на уживању које сте нам пружили.
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ (Пружа певачу руку коју он љуби): Ја вам се дивим!
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ (Пружа му руку): Не умем да вам кажем колико сам усхићена.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ (Пружа му руку): Импонује ми ваша висина... Ја вам благодарим и честитам!
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Прилази му, као и многи остали): Хвала вам. Ја много ценим нотно певање.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Ах, Боже мој, како је то лепо... (Гђи која је летела) — Знате ли да је некада мој идеал био да будем оперска певачица.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: Па што нисте?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Нисам никада имала гласа за певање.
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: Тако!
ГОСПОДИН ИЗ УГЛЕДНЕ ПОРОДИЦЕ (Послератном господину): Jа не знам само што цео свет обожаvа Шуберта. — (Односно онога чију је песму певао оперскп певач) — Ја мислим да је Штраус тако исто велики композитор.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: И ја мислим.
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ (Седајући крај г-ђе Саветниковице): Видела сам вас данас на корзу. Пала ми је у очи ваша крзнена бунда. Одиста нешто необично, мора вам се признати да имате одличан укус.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Био је само тај један комад у магазину, то је управо модел.
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Ако није индискреција: је ли била скупа?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Двадесет и шест хиљада динара.
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Охо, крупна сума али, вреди, верујте да вреди.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Шта мислите како је то било пријатно изненађење које ми је учинио муж?
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Нисам знала да је то тако пажљив муж.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Не увек, али, срећан случај, добио је на картама.
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Толику суму?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Да, први пут у животу, иначе увек губи.
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ (Председнику): Господине председниче, хоће ли вам се одазвати сви гости које сте позвали?
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Ја се надам!
ГОСПОЂА МОДЕЛ ПАТУ: Не видим још све.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Ах, доћи ће, извесно ће доћи, нико није одрекао позив.
ГОСПОЂА СА САТОМ НА ПОДВЕЗИЦИ (Господину који очекује наследство): Ви се вечерас извесно не осећате најлагодније?
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Ја? Не видим зашто?
ГОСПОЂА СА САТОМ НА ПОДВЕЗИЦИ: Нека шаптања циркулишу кроз друштво... шапућу се врло интересантне ствари?
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Верујте, нисам ништа чуо.
ГОСПОЂА СА САТОМ НА ПОДВЕЗИЦИ: Изгледа да овај чај није случајна пажња господин председникова према својим гостима.
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Већ?
ГОСПОЂА СА САТОМ НА ПОДВЕЗИЦИ (Поверљиво, на уво): Заседа, која треба да улови доларску звер.
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Мислите господин председник.
ГОСПОЂА СА САТОМ НА ПОДВЕЗИЦИ: Несумњиво и он, и њему је такође потребан добро ситуиран зет али... замка је постављена и са друге стране. Говори се врло много о госпођици Нини, а то вас мора интересовати.
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Ах, не верујем.
ГОСПОЂА СА САТОМ НА ПОДВЕЗИЦИ: Да, можда имате право, али, да би то њени родитељи желели то ја потпуно верујем.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ (Пришао је својој жени и госпођи о којој се шапуће): Не знам да ли би то могло бити, да умолимо господина уметника да нам још једну песму отпева?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: То би тако лепо било. Сви ћемо се придружити тој молби.
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: А, господине саветниче, иисам знала да вам се тако касно променила срећа на картама.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Мени?
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Чујем добијате баснословне суме.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Боже сачувај; губим, стално губим као и увек досад. ,
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Та не говорите забога тако, а крзнена бунда?
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Која крзнена бунда?
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Па шта се будиш, моја нова крзнена бунда коју си ти купио за 26.000 динара које си добио на картама.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Ах, та!... Да, добио сам.
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: То је боме леп добитак.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: Шта ћете, има момената када се и на мене срећа осмене.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Уводи под руку Жана, кога прате још Матковић и Редактор. Покрет код свих, размичу се да праве места, код појединих дама усхићење): Најзад, ето ту је и најмлађи гост...
МАТКОВИЋ: Извините нас, али је господин Тодоровића задржала једна необична велика пословна посета.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: То могу већ појмити. Извол' те, извол' те молим вас.
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА (Пружајући руку Жану): Дозволите да вас поздравим.
ГОСПОДИН СА ДОБРИМ ВЕЗАМА (Као и горњи): Били смо већ нестрпљиви очекујући вас.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Као горњи): Ја сам знао да ћете доћи.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Зар се господин Тодоровић неће са нама поздравити?
ЖАН: Молим лепо! — (Прилази и љуби јој руку): Извините...
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Реците нисте ме ни опазили.
ЖАН: Јесам, него...
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ (А којој Жан такође љуби руку): Опраштам господину Тодоровићу ту малу непажњу, али под условом да нам вечерас посвети мало више времена.
ЖАН: Молим лепо.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА (Који је негде отишао, прилази водећи Елу): Моја кћи жели да вас поздрави, господине Тодоровићу.
ЖАН (Пружи јој руку): Мило ми је.
ЕЛА: Тако се радујем што сте дошли.
ЖАН: Мило ми је!
ЕЛА: Не виђате се, г-не Тодоровићу. Да ли ви то избегавате свет или срећа ограђује људе од света?
МАТКОВИЋ: Та не, забога, али морате веровати да је г-н Тодоровић сад још врло заузет.
ЖАН: Да, заузет сам.
МАТКОВИЋ: Навала, са свих страна навала а уз то г. То- доровић мора врло много времена да утроши на регулисање свога примања. Ту има, знате, много законских формалности.
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: О, па још кад се тиче тако великих сума.
МАТКОВИЋ (Поверљиво Жану): Поздравите госпођицу Нину.
ЖАН (Прилази Нини и рукује се): Мило ми је.
НИНА: Врло ми је пријатно што вас видим вечерас.
ЖАН: Мило ми је!
НИНА (Показује му место крај себе. Жан седне и настављају разговор, а тој групи прилазе још Господнн без скрулула и Господин који очекује наследство)
ПРЕТСЕДНИК КАУБА (Са ћерком одлази међу друге госте)
РЕДАКТОР (Прилази Матковићу): Може ли се вечерас очекивати какав нарочити програм?
МАТКОВИЋ: У мојој режији не. Сад се оператерски точак већ сам окреће и филм се развија сам собом. Ипак, ја ћу само толико учествовати да убрзам темпо. Желим да се поједине слике брже развијају но што би то остављене саме себи.
РЕДАКТОР: Обратите ми пажњу на оно што треба да запазим.
МАТКОВИЋ: Но па, најинтересантнија тачка вечерашњег програма то су рвачке утакмице.
РЕДАКТОР: Рвачке утакмице?
МАТКОВИЋ: Да, драги мој, Видите ли, овој малој љупкој председниковој кћери, потребан је брак са једним Ситроеном, потребан је у браку ливрејисан момак, Остенде, париски дерби, тоалете које авионом стижу и већ све друго што иде уз то. Госпођици са којом се Жан сад забавља, потребан је брак који ће извући из катастрофе њенога оца, а тиме и до сад увек лажима подржаван углед породице, а Госпођи Саветниковици потребан је најпре зимски па онда пролетњи и летњи мантил и све оно што њен муж високог положаја не може стићи да јој задовољи ни из плате ни из прихода на картама. Те три даме ће се дакле рвати вечерас и те три даме... (Спази у том тренутку Маришку, која на једноме служавнику носи освежавајућа пића) Ах, па то није само три већ четири рвача!
РЕДАКТОР: Четири?
МАТКОВИЋ: Зар не видите, овде је и Маришка.
МАРИШКА (Кад спази Жана увређена окреће главу и служи остаде госте)
ПРЕТСЕДНИК КЛУБА: Господо, ако је по вољи један аперитив?
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: О, дабоме, ја тако волим а-пе-ри-тив. (По
следњу реч изговори на слогове)
ЕЛА (Нуди госте): Извол’те, молим извол’те!
ЖАН (Нини): Молим лепо, је ли по вољи?
НИНА: Благодарим, али, најзад, могла би једну оранжаду.
ЖАН: Одмах, молим! — (Скочи одмах. Узимајући са служавника чашу сретне се погледом са Маришком и хтео би да је ослови али она окреће главу. Приносећи чашу Нини, он хитро вади из џепа чисту белу мараму и, по навици, брише сточић који се налази пред њом)— Молим лепо, једна оранжада! (По навици метне мараму преко руке као келнерску сервијету)
МАТКОВИЋ (Спази то па приђе и истргне му мараму).
ЖАН (Матковићу): Па ту је Маришка?
МАТКОВИЋ: Да!
ЖАН: А што окреће главу, неће ни да се поздрави са мном.
МАТКОВИЋ: Тако исто морате и ви поступати овде, пред светом. Правите се да је не познајете.
ЖАН (Седа крај Нине).
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: Господине председниче! Шта мислите, да ли би на молбу свих гостију господин уметник пристао да отпева још једну песму?
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Да, и ја сам то мислио. Рећи ћу му на молбу свих гостију, а у почаст господина Тодоровића. (Одлази уметнику)
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО (У групи Жановој нарочито изазива разговоре који би Жана начинили смешним): Господин извесно воли уметничку песму?
ЖАН: О да, ја сам већ купио грамофон.
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО: Тако! Е, то је лепо!
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Госпође и господо! Чућемо још једну песму. Господин се радо одазива молби мојих драгих гостију у толико пре што је рад да тиме укаже пажњу и почаст г-ну Тодоровићу. — (Одобраваље)
ЖАН: Мило ми је!
ОПЕРСКИ ПЕВАЧ (Праћен пева. На крају песме опште одобравање и пљесак)
ЖАН (По свршетку прилази и благодари му па се враћа на своје место. Прилазе и многи други па му благодаре)
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ (Својој групи): Ах, не, ја претпостављам Ницу. Такву обалу, такво сунце и тако лепу боју мора нисам нигде видела.
ГОСПОЂА О КОЈОЈ СЕ МНОГО ШАПУЋЕ: Волим Екс-ле-бен због оних шума.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ: Та идите, молим вас! Једна палма у Ници лепша је од читавих планина шума.
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА (Жану у првој групи): То је одиста интересантно!
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО (Нарочито инсистира): Причајте нам, молим вас, како је то било?
ЖАН: Дакле... кад сам био келнер (Слушаоци измењују погледе) не памтим где сам био у служби... у ресторацији... па госпођа довела кера. То је знате врло незгодно довести у једну отмену ресторацију џукелу, али, гост је, отмена дама, нисам смео ништа да приметим. Па, служим ја хордевр и, дабоме прилазим госпођи с леве стране, и, ко би се томе надао, станем џукели на ногу, а он страховито заурличе. Госпођа врисне и испусти кашику пуну желеа а џукела се завуче под сто и заурла: ау, ау, ау, ау, (Он потпуно имитира пса. Општи уздржани смех; појединци се сканидализирају, нарочито госпођица Нина којој он то и прича)
ГОСПОДИН КОЈИ ОЧЕКУЈЕ НАСЛЕДСТВО (Са задовољством и пакошћу погледајући на Нину): Одлично, дивно! Али како ви то умете лепо да причате, као да из књиге читате.
МАТКОВИЋ (Који се једи и хтео би да извуче Жана из ситуације прилази, му држећи у зубима незапаљену цирарету): Господине Тодоровићу.
ЖАН: Молим!
МАТКОВИЋ: Молио би вас на две речи.
ЖАН (Скочи): Молим лепо! (Пршази му и кад види неупаљену цигарету вади одмах из џепа кутију и пали му је) Молим!
МАТКОВИЋ (Дуне и угаси му шибицу): Ама, рекао сам вам, не пал’те забога никоме цигарете.
ЖАН: Шта ћете, не могу да се уздржим кад видим: неупаљену цигарету.
МАТКОВИЋ: Дајте ми овамо ту кутију шибица! (Узме је и ставља у свој џеп) Слушајте, Жан, та прича што сте је причали малочас, лепа је ал’ немојте је више причати.
ЖАН: Молим лепо! А је л’ те, молим, зашто Маришка. окреће главу од мене? Мене је то тако жао. Је л’ љута?
МАТКОВИЋ: Није, али сам јој то ја саветовао. Не смете ни пред овим друштвом показивати да познајете Маришку. Доћи ће она сутра к нама у стан.
ЖАН: Је л’ ће доћи?
МАТКОВИЋ: Да, дала ми је реч. Слушајте, Жан, могли би мало да ми уступите своје место. Хоћу у име ваше да разговарам с госпођицом.
ЖАН: Молим лепо!
МАТКОВИЋ: Рећи ћу вам већ у своје време о чему смо разговарали.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА (Који доводи своју кћер под руку)
Где сте забога, г-не Тодоровићу. Моја би ћерка тако радо играла са вама.
МАТКОВИЋ: Интересантно је то како се људи сретају у мислима. Овога тренутка господин Тодоровић је распитивао где би видео госпођицу, рад би био једну игру с њом.
Е Л А: То ми је необично мило.
ЖАН: Само, ја не знам да играм.
Е Л А: Ох, то је тако лако. — (Одлазе у гомилу)
МАТКОВИЋ (Седа крај Нине): Је ли слободно да заменим господина Тодоровића ?
НИНА: Зашто не?
МАТКОВИЋ: Кад човек плови по мору живота мора се подати моћи таласа, а они људе час приближе а час удаље. Нас је удаљио један талас, а ево другога који нас зближава.
НИНА: Какав је то поетски почетак?
МАТКОВИЋ: И не личи ми, је л’ те? Ал’ верујте често су прозаични људи врло поетични.
ГОСПОЂА САВЕТНИКОВИЦА СА РЕПУТАЦИЈОМ (Поверљиво госпођи о којој се шапуће): То ми је тако одвратно тај лов наших ГОСПОђица на овога доларског наследника. Што не пусте човека да живи слободним животом. За богатог човека нема смисла да се веже браком.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ (Господину без скрупула): Јесте ли ишли у ону собу?
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Био сам.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТА1ДИЈЕ: Шта се игра?
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Бакара.
ГОСПОДИН САВЕТНИК БЕЗ РЕПУТАЦИЈЕ: То је лепа игра, морам отићи да видим. (Одлази и губи се у гомили)
МАТКОВИЋ (Нини): Ја вас уверавам да сам то из врло поузданих извора чуо.
НИНА: Ја о томе ништа не знам.
МАТКОВИЋ: Врло је могуће, зашто не. Ја сам и чуо управо да је то жеља ваших родитеља.
НИНА: И зар ви мислите да бих ја на то могла пристати?
МАТКОВИЋ: Зашто не, Боже мој. Рећи ћете, је л’ те, необразован је, па... образоваће се, угладиће се, дајте му само мало времена, имајте стрпљења. На њему је тек неколико дана смокинг, ал‘ не онај келнерски већ салонски смокинг, он се тек неколико дана креће међ‘ нама као међу равнима. Видећете кроз годину или две како ће њему лепо пристајати салонски смокинг. Уосталом, кад човек зрело размисли, лепше стоји онај смокинг у чијем је џепу буђелар са доларима но онај који у џеповима има само гардероберску цедуљу.
НИНА: Не разумем само зашто сте ви узели на себе дужност да ми о томе пројекту говорите, кад сте унапред знали да се ја не могу са њим сложити?
МАТКОВИЋ: Ја? Па ви знате да сам ја господин Тодоровићев повереник. Све његове послове ја обављам. Ја примам, ја исплаћујем, ја наручујем, ја изјављујем љубави и све остало. Дакле, као такав, ја морам бити у служби интереса господин Тодоровићевих.
НИНА: А такав брак био би зар у његовом интересу?
МАТКОВИЋ: О, госпођице, добити за брачнога друга једну тако отмену даму као што сте ви...! Кад ме је запитао за савет, ја сам му рекао: Ви, господине Тодоровићу, имате толико много пара да вам то даје право да на свака врата закуцате, али ако мене за савет питате, ја бих вам могао само једну особу препоручити.
НИНА: И то сам ја по вашем мишљењу?
МАТКОВИЋ: Само ви.
НИНА: Хвала вам на лепом мишљењу и за реванш, бићу према вама искрена. Моји родитељи одиста инсистирају за тај брак али ја... ја се не бих могла тако лако да одлучим.
МАТКОВИЋ: Не видим зашто?
НИНА: Па, на првом месту: како би то свет схватио, не би ли свет то рђаво тумачио?
МАТКОВИЋ: Свет? Ах, свет! Свет ће вам завидети и свет ће вам се дубоко клањати.
НИНА: Мислите?
МАТКОВИЋ: За свет ви нећете бити жена неког који се до јуче звао Жан; некога коме сте ви пре неколико дана рекли да је магарац. За свет ћете ви бити дама из хиљаду и једне ноћи; принцеза из бајака која живи у чаробном царству лакеја, персиских сагова, белгијских чипака, париских јувелира и аута свих марака и свих бројева цилиндера.
НИНА: Па онда, он лично... Како би се ја могла измирити,..?
ЖАН (У једној групи позади причао је нешто нашто се сви око њега смеју)
НИНА (Нервира се): Тако вам Бога, да не прича опет ону причу о кучету.
МАТКОВИЋ: Не верујем. Рекао сам му да је не прича више, али млади господин који предосећа да је то господин Тодоровић који ће га избити из седла, изгледа да га нарочито изазива да би га направио смешним у вашим очима.
НИНА: То ме тако нервира.
МАТКОВИЋ: Значи ипак да вас интересира. Будите спокојни, много ће слађи бити ваш смех. (Одлази Жану)
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН (Председнику): Е, то вам је дивна идеја. Ја волим балет, то је лепа вештина.
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Хтео сам својим гостима да приредим све атракције.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Ако, ако, ја волим а-трак-ције. А хоће ли овде да се изводи?
ПРЕДСЕДНИК КЛУБА: Ах не, овде је мало место; у великој дворани, а тамо је и оркестар. (Гласно) Госпође и господо! Хоћете ли бити љубазни да пређемо у дворану, имаћемо тамо један мали соло балет. (Опште одобравање).
ДАМА КОЈА ЈЕ ЛЕТЕЛА 3.200 М. ВИСИНЕ: Ах, то је ексцелентна идеја!!
ГОСПОДИН БЕЗ СКРУПУЛА: Ја ћу се усхитити тек пошто видим изближе балерину.
ПОСЛЕРАТНИ ГОСПОДИН: Ја волим балет. То је лепа атракција. (То
све говоре крећући ка дворани)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|