Mister Dolar (komedija u četiri čina)/1
PRVI ČIN
Članovi i članice kluba. Kelneri. — Svirači. — Deca itd. Luksuzne prostorije Elita-kluba. — Vrsta velikog hola, a zadnji deo predvojen visokim mramornim stubovima. — Napred, ispred stubova po dve klupske garniture sa svake strane, tako da je sredina slobodna. Ti stolovi zauzeti su dekoltiranim damama i gospodom u smokinzima koji konsumiraju služeni nekolicinom kelnera. U pozadini, iza stubova, igraju parovi pod zvucima džaza. I igra i muzika su diskretni tako da ne smetaju razgovoru koji se vodi napred.
I
GOSPOĐA MODEL PATU (Prvi sto levo): Fet atansion, mesje Milorad. Recite mi koja je ono dama?
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Mislite onu plavušu?
GOSPOĐA MODEL PATU: Ne, ona frez, krep-de-šin.
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ah da, to je... (Nagne se i kazuje joj)
MATKOVIĆ (Prvi sto desno. Žanu): Možete li mi doneti jednu oranžadu, samo dobro rashlađenu?
ŽAN: Molim lepo!
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM (Drugi sto levo, Savetniku koji prilazi stolu): Kako si prošao?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Hiljadu i trista.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Izgubio?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Pa razume se.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIJOM: Pa zaboga... što igraš kad ne znaš?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE: Ali, draga moja, na tri dame.
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA (Za istim stolom): Na pokeru, ne?
GOSPODIN SAVETNIK BEZ REPUTACIJE Da, ali eto, nemam sreće.
GOSPOĐA SAVETNIKOVICA SA REPUTACIjOM: Pa da, na tri dame! (G-nu sa dobrim vezama) To je opasno, zar ne?
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Ne uvek, često je puta opasnije igrati na jednu damu.
MATKOVIĆ (Žanu, koji je doneo oranžadu): Žan, pripalite mi cigaretu!
ŽAN: Molim lepo!
MATKOVIĆ (Dok mu pali): Ko je onaj stari gospodin u belom prsluku? ŽAN: To je nov član kluba. Večeras je prvi put ovde, raspitaću kako se zove. — (Odlazi od stola).
MATKOVIĆ (Redaktoru ,Omege“ koji sedi s njii za stolom): Vidite li tu damu što sad prilazi stolu? Vas bi ona, kao novinara, mogla interesovati?
REDAKTOR: A šta je to što tu damu odlikuje?
MATKOVIĆ: No, pa to je ta dama koja je letela 3200 metara visine. O tome se mnogo govorilo i pisalo u svoje vreme.
REDAKTOR: Za jednu damu to je odista hrabrost. Nije se zar bojala?
MATKOVIĆ: Čega? Pada? Za pad takve jedne dame mnogo su opasnije male visine.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE (Igraču koji je doveo za levi zadnji sto): Moram vam priznati da ste sjajan pilot u fokstrotu.
IGRAČ (Se povlači).
POSLERATNI GOSPODIN (Za gornjim stolom): A posle igre mogli bi malo da se osvežite. (Nudi joj piće).
GOSPODIN SA DOBRIM VEZAMA: Svakojako, gospođa je uvek uzbuđena posle igre.
DAMA KOJA JE LETELA 3.200 M. VISINE: Ah, ne uvek, to zavisi od igrača.
GOSPOĐA MODEL PATU (Poverljivo gosiodinu koji očekuje nasledstvo): Leti li još ova gospođa?
GOSPODIN KOJI OČEKUJE NASLEDSTVO: O, da, pa to postaje navika.
ŽAN (Prilazi Matkoviću): Raspitao sam se o onome gospodinu. To je nov član kluba, ali mu niko ne zna ime. Jedino što se zna to je da ima 160.000 dinara mesečno prihoda.
MATKOVIĆ: To je dovoljno. Ime je sasvim sporedno.
ŽAN (Udaljuje se).
PRETSEDNIK KLUBA (Dolazi iz dubine praćen svojom ćerkom, spazi redaktora): Vas tražim, gospodine.
REDAKTOR (Ustaje i prilazi mu): Molim, gospodine predsedniče.
PRETSEDNIK KLUBA (Pretstavljajući redaktoru svoju ćerku): Gospodin šef-redaktor „Omege”. Moja kći.
ELA (Pružajući mu ruku): Ah, to je taj pakosni gospodin?
REDAKTOR: Na protiv, gospođice, moje su rubrike vrlo lojalne.
PRETSEDNIK KLUBA: Hteo sam da vam obratim pažnju. Vi znate da mi večeras imamo jedan mali raut?
REDAKTOR: Da, poznato mi je, toga sam radi najviše i došao.
PRETSEDNIK KLUBA: Slavni naučnik proslavlja četrdeset godina kako je na katedri. On večeras ima svečanost na univerzitetu, a zatim, na poziv uprave, ukazaće čast klubu da se ovde održi jedan raut.
REDAKTOR: Znači, večeras će se ovde sabrati samo poštovaoci jubilarovi?
PRETSEDNIK KLUBA: Donekle. Uostalom svi članovi našega kluba su poštovaoci jednoga tako znamenitog čoveka.
REDAKTOR: Postoji li kakav naročiti program?
PRETSEDNIK KLUBA: Program ne, ali, kao i obično, dancing. To je, znate, dobra prilika za članove kojima mi s vremena na vreme priredimo igranku kad nađemo zgodan povod za to.
REDAKTOR: Dakle samo dansing, nikakav pozdrav?
PRETSEDNIK KLUBA: Ta, da! Svakojako ću ja, kao predsednik kluba, morati pozdraviti sa nekoliko reči slavljenika.
REDAKTOR (Vadi blok).: Mogu li znati šta mu mislite reći tom prilikom?
PRETSEDNIK KLUBA: No pa, samo nekoliko rječi, znate već. — „Gospodine profesore, klub smatra za veliku čast što će mu se dati prilika da u svoje anale zabeleži jedan tako redak i značajan događaj”.,. i tako dalje. Ta znate već kako se te stvari govore. —(Nastavljaju razgovor u kome učestvuje i Predsednikova kći)
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Gospođi o kojoj se šapuće): Ne dopada vam se boja moga Sitroena?
GOSPOĐA O KOJOJ SE MNOGO ŠAPUĆE: Ne, izgleda mi kao paklo čokolade.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Daću ga prefarbati crveno ako mi date reč da ćete napraviti na njemu jedan večernji izlet sa mnom.
PRETSEDNIK KLUBA (SVOJOJ kćeri kojoj je prišao jedan igrač): Samo, Ela, čim svršiš igru, nađi se kraj mene; rad sam da te pretstavim jubilaru, gospodinu profesoru. — (Napušta i on redaktora)
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE (Kad vidi da je slobodan, prilazi redaktoru): Hteo bih da vas nešto zamolim.
REDAKTOR: Molim.
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ako bi pisali što o večerašnjoj svetkovini, hteo sam da vam skrenem pažnju da zabeležite naročito onu toaletu.
REDAKTOR: Mislio sam večeras da zabeležim samo reč dve o rautu.
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ali kakav raut! Nekakav profesor predavao četrdeset godina, pa — nek ide u penziju, eto ti! Za ljubav takvoga jednoga profesora ne zabeležiti toaletu koja se jedanput u sezoni javi, to bi bio odista greh. Pogledajte, to je model Patu, dernie kri!
GOSPOĐA MODEL PATU: Osećam, šer Milorad, vi govorite gospodinu da napiše što o mojoj toaleti. Ostavite se uzaludna posla, nećete uspeti. Gospodin je bez ukusa.
REDAKTOR: Dozvolite...
GOSPOĐA MODEL PATU: O da! Bi ste na primer moju toaletu sa prošloga Džokej-bala, stavili treću po redu. Zamislite, Milorad, ona velurska sa belim hermelinom, treća po redu!
GOSPODIN IZ UGLEDNE PORODICE: Ta to je već ateizam!
POSLERATNI GOSPODIN (Želeći da to i drugi čuju): Žan, stavite u led jedan mum, ali pravi mum. Kordon ruž! (On to izgovara reč po reč).
ŽAN: Molim lepo!
POSLERATNI GOSPODIN: Gospodine pretsedniče.
PRETSEDNIK KLUBA: Molim!
POSLERATNI GOSPODIN: Heo sam da vas pitam: ima li smisla da jubilara ponudim čašom šampanjca?
PRETSEDNIK KLUBA: Zašto ne?
POSLERATNI GOSPODIN: Ja neobično cenim toga gospodina profesora. Pa ipak, antrnu, (Poverljivo pretsedniku) recite vi meni, ima li taj čovek nekih naročitih zasluga, kad se tako slavi?
PRETSEDNIK KLUBA: O, da, to je vrlo čuven naučnik!
POSLERATNI GOSPODIN: Je li bar pronašao štogod?
PRETSEDNIK KLUBA: Ja ne znam tačno da vam kažem zbog čega je on slavan. Nisam, znate, od te branše pa me nije interesiralo, ali kažu da je bio čak i kandidat za Nobelovu nagradu.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Prišao je gospođi sa satom): Gospođo, ja sam večeras naročito ostavio sat kod kuće da bih mogao, kadgod mi to zatreba, vas zapitati koliko je sati?
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Mislite da je moj sat tako tačan?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Ne stoga. Tačnost za mene nije najveća vrlina. Ja sam samo radoznao da znam koliko je sati na vašem satu; na svima ostalim to me pitanje ne interesuje.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Čudnovata radoznalost!
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Jer, znam da vi nosite sat na podvezici, više kolena.
GOSPOĐA SA SATOM NA PODVEZICI: Samo stoga. No, tu radoznalost vam mogu zadovoljiti. — (Zadigne diskretno suknju na kolenu te se vidi sat)
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Hvala. Samo, moram vam priznati, moja radoznalost time još nije zadovoljena.
MATKOVIĆ (Redaktoru KOJI se vratio svome stolu): Vas sigurno angažuju da pišete o toaletama?
REDAKTOR: Da, to uvek!
MATKOVIĆ: Našim elitnim damama imponuje da budu manekene. Interesantno je to, ako ste zapazili, koliko čovek, penjući se u više krugove, gubi od svoje otmenosti. Mesto da to biva dole, silazeći u masu, dešava se obratno, gore, penjući se ovamo.
REDAKTOR: Kako to mislite?
MATKOVIĆ: Dame postaju toalete a gospoda gube svoja imena i postaju bezlični. Čuli ste malopre Žana šta kaže za onoga staroga gospodina. Kako ne zna ko je on i kako muje ime, ali se zna da ima 160.000 dinara mesečno prihoda. To je dovoljno. Niko ga i neće pitati kako se zove. A tako je i sa svima ostalima. Za onoga, tamo, ako pitate, reći će vam: to je jedan gospodin iz vrlo ugledne porodice; onaj tamo je gospodin sa dobrim vezama; onaj treći je gospodin koji očekuje bogato nasledstvo, onaj četvrti je posleratni gospodin. Ima među njima i jedan gospodin za koga se šapuće da ima vrlo tamnu prošlost. Ali to je nepravda koja se čini tome gospodinu. Ako mu je sadašnjost potkrepljena dobrim prihodima, prošlost se uvek da lako zaboraviti. Eto na primer taj gospodin tamo, imao je nekada jednu veliku švercersku aferu, a taj drugi do njega imao je sumnjivo prinudno ravnanje, pa onaj treći, isključen je iz svih državnih liferacija. Sve je to bilo nekada, a sad su oni dobro situirani i svuda dobro primljeni i ugledni građani.
REDAKTOR: I to je elita?
MATKOVIĆ: Elita, da! A šta vi mislite, kakvi su uslovi da možete pripadati eliti? Dosta vam je trospratna kuća i jedan kadilak, eto, to su vam kvalifikacije.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Prilazi Matkoviću): Mal nisam smeo s uma da vam čestitam. Primate čestitanja, zar ne?
MATKOVIĆ: Ne znam zašto?
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: No, pa ja mislim da to nije nikakva tajna, Vi ste nasledili basnoslovne sume.
MATKOVIĆ: Da, nasledio sam strica, ali, neko vas je obmanuo da su to tako basnoslovne sume.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: Recite mi, molim vas, koliko; uveravam vas da vam neću tražiti zajam.
MATKOVIĆ: Bez obzira na vašu plemenitu ogradu — nasledio sam svega 300.000 dinara, pošto su iz te sume naplaćene sudske takse.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA: To nije bogzna šta!
MATKOVIĆ: I ja mislim.
GOSPODIN BEZ SKRUPULA (Odlazi svome društvu)
REDAKTOR (Pošto se onaj udaljio): Ah, pa tu senzaciju ja nisam ni znao. Vi ste dakle nekakav naslednik?
MATKOVIĆ: Da, i to me zadesilo — mislim u nevreme.
REDAKTOR: Zašto u nevreme? Nasledstvo je uvek dobro došlo.
MATKOVIĆ: Ljudima kojima treba novaca. Meni je sasvim izlišan; imam koliko mi treba za održavanje na površini. Više nego to zove me natrag u život — mislim ovaj mondenski život — a toga sam i sit i razočaran.
REDAKTOR: Zar u vašim godinama?
MATKOVIĆ: Ima ljudi koji brže žive od ostalih. Ja sam protrčao svoju stazu i — nisam stigao na metu. Šta, sad valjda opet da se vraćam i da ponovim trčanje?
REDAKTOR: Ne mislim to, ali...
MATKOVIĆ: Sit sam svega. Dužnost, savesnost, čast, prijateljstvo, ljubav — pročitao sam svu tu literaturu života. Društvo — evo vidite, sve bezlično, sve namešteno, sve lažno; prijateljstvo gola reč, nepouzdano kao martovski dan; ljubav... (Pauza) Vidite li onu gospođicu tamo sa bordo ružom na ramenu; da, taj par koji nam se sad baš približuje... (Jedan se par igrajući fokstrot približuje, a zatim se udalji)
REDAKTOR: Vanredno lepa devojka.
MATKOVIĆ: Da... lepa je... voleo sam je.
REDAKTOR: A ona?
MATKOVIĆ: I ona mene.
REDAKTOR: Pa?
MATKOVIĆ: Pa, verovala je i ona i njen otac da će moje nasledstvo biti mnogo veće. Uostalom, i ja sam to donekle verovao, ali bilo je i drugih rođaka o kojima ja dotle nisam ništa znao.
REDAKTOR: I?
MATKOVIĆ: Taj gospodin sa kojim ona igra sad fokstrot, praveći se da mene i ne primećuje, mnogo je bogatiji naslednik. Taj ima da nasledi čitavu jednu banku.
REDAKTOR: Pa i pored svih tih razočaranja, ja ne vidim razloga vašoj ravnodušnosti prema sumi koju ste nasledili.
MATKOVIĆ: Neću da imam gospodara nad sobom, hoću slobodno da živim, a novac je najnemilosrdniji gospodar čovekov.
REDAKTOR: Ali, morate se izmiriti s tim kad je novac već tu!
MATKOVIĆ: Rasuću ga. Rešio sam se da raspem celo nasledstvo, koje uostalom nije ni tako veliko. Udomiću kakvu sirotu devojku; darovaću novu zastavu kakvom pevačkom društvu; kupiću akcije kakvog najnepouzdanijeg preduzeća; pozajmiću novac nekome, za koga sam siguran da mi ga neće vratiti i, najzad, ako drukče ne ide, baciću na kocku. — (Vadi portfelj) — Za večeras sam spremio dvadeset hiljada dinara. Idem u kockarsku sobu, staviću sav taj novac na najluđu kartu... na onu za koju sve mogućnosti govore da neće dobiti i... još večeras olakšaću svoju savest sa dvadeset hiljada dinara. (Diže se).
REDAKTOR: Dakle, vi to zbilja...
MATKOVIĆ: Sačuvajte mi mesto. To će ići brzo. Na kartama, kao i u životu, brže se gubi no što se dobija. (Odlazi)
|