Mirno i tiho...
| Mirno i tiho... (1896) Pisac: Andra Gavrilović |
Mirno i tiho... duša mi sniva,
Prošlost se vraća vesela, živa:
Veseli časi detinjskih dana,
Mladost bezbrižna i obasjana,
Bezbrojne slike časova milih,
Sanova zlatnih i lakokrilih.
Da l' svaki danak bejaše zbilja
Sunčan i vedar i prepun milja?
Zašto se duša danas ne seća
Časova bez sunca, staze bez cveća?
A njih je opet moralo biti,
Al' ja ih ne znam, ne znaš ih ni ti.
To mladost beše vesela, vedra,
Što cvećem naša kićaše nedra,
A ona ne zna za tugu, vaje,
Progoni oblak i uzdisaje,
S duše ih goni, i dalje skloni
— Al' vrene dođe te mladost roni.
Nestane l' njene vedrine mile,
Nestaje cvetu životne sile,
Te pozna jesen drvo obnaži,
Oblake skuplja i vihor traži...
Izvor[uredi]
1896. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina prva. str. 12.
|