Mir
Mir
Ja nemam mira
kroz kratke noći leta;
i dugih zimskih noći bdijem,
jer bela ruža, u tvom vrtu cveta,
i zvuci tvoga glasovira,
i miris tvojih grudi
zamore more mojih snova,
i mojih želja, i mojih žudi.
I tišina se slije sa zrakom
u neke tamne, bezbojne boje...
I onda vile iz belog zida.
i belim plaštom po telima golim,
na zlatnom tanjiru pred mene nose
ono što nikad neće biti moje,
što je simvol zaludnih želja,
i ropske strasti, i muškog stida:
viticu tvoje plave kose...
I meni, dugih noći, kad bdijem,
pokatkad luda želja dođe:
da plavu viticu otmem i da je skrijem
u svoje srce, u najdonji kutak...
A onda se mojoj želji,
u šarenom mraku, negde ispod plafona,
slatko nasmeje trenutak...
I to je Zora.
|