Miloš i Milica
Da što mi se na planin beleje:
el je inje el belo kovilje,
el je ovca od stado ostala,
el devojća bel dar rasvrljila?
— Neje inje ni belo kovilje, 5
neje ovca od stado ostala,
ni devojća bel dar rasvrljila,
Tiće su si beli manastiri.
u nji su si dva mlada mladenca,
venčuju se Miloš i Milica. 10
K’d si bilo u sredu venčanje,
navali se Miloš na Milicu.
Progovori Milica nevesta:
„Čuješ mene, Miloše junače
da li s’m ti jako omilela, 15
eli te je dremka sadolela[1]?“
Progovori Miloš dob’r junak:
„Da, neje me dremka sadolela,
niti si mi jako omilela.
Ustreli me taja crna čuma, 20
ustreli me u toj kleto srce,
te ne mogu nođe da me držu
prostete mi, kume i starojćo!
Da si idem na moji dvorovi;
izvedete konja kulašina, 25
potegnete do devet kolana,
i desetu ebrišim tkanicu,
i turete uzdu pozlatenu,
ako mogu doma da otidem.“
Izveše mu konja kulašina, 30
pripasaše do devet kolana,
i desetu ebrišim tkanicu,
i turiše uzdu pozlatenu.
Ukači se Miloše junače,
pa otide na svoji dvorovi. 35
Srete si ga svoja mila majća,
pa govori Milošu junaku:
„Čestit sinko čestito ti ljube!
Ti čestito s njega da živuješ!“
Progovori Miloš dob’r junak: 40
„Čestit, majćo, koj s njega živuje,
men čestita taja crna zemlja,
što ču skoro u nju da se zduvam[2];
teb' čestiti tija beli krst’k,
što če pri njeg često da doodiš, 45
da doodiš, cvejće da donosiš,
i po men če ti sve da pocrniš!“
Srete si ga brat’k i sestrica,
i oni mu tekoj čestitaše:
„Čestit brale, čestito ti ljube!“ 50
Progovara Miloš dob’r junak:
„Men čestita taja crna zemlja,
što ču u nju skoro da se zduvam,
a vam čestit tija beli krst’k,
što če kod njeg često doodite, 55
i s slze često omivate!“
Toj izreče pa od konja pade.
Pa pritrča brat’k i sestrica,
Zavikaše[3], tužno zaplakaše,
unose ga u ladni podrumi 60
prostrše mu svileno ćilimje.
I on leže, s dušu se rastaji.
Pa eto ti od vrata svatove,
a oni im porte[4] zatvaraju.
I oka si Miloševa majća: 65
„Nadzad, nadzad, ćiteni svatove!
Što če mene slnce bez meseca?“
Progovara Milica nevesta:
„Molim ti se, moja stara male,
puštete me u vaši dvorove, 70
da si vidim Miloša junaka.
I da uznem moje zlatne krpe,
ču si idem na moji dvorovi,
da si kažem moje stare majće.“
Puštiše ju, dojde do Miloša, 75
pa obdari svi njojni svatove:
kuma svoga i devera svoga.
Pa izvadi noži pozlateni,
ubode se u toj kleto srce,
pa i ona pade kod Miloša. 80
