Miloš Obilić (Jovan Subotić)/22
| ←Sedmi prizor | Miloš Obilić (Jovan Subotić) Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
ČETVRTI ČIN
PRVI PRIZOR
Dvorana u Obilićevom dvoru u gradu Zvečanu. Sveća skoro dogorela. Ponoć.
VUKOSAVA (sedi sama, zabrinuta).
JEVROSIMA (uđe, začuđeno);
Svetla gospo, zar ti jošt’ ne spavaš?
VUKOSAVA:
Jošt’ ne pređe san ovoga praga.
JEVROSIMA:
Idi lezi, ponoć davno pređe.
VUKOSAVA:
Ne mogu ti sklopiti očiju:
Čudan nemir u srce mi uđe.
JEVROSIMA:
Otkud nemir?
VUKOSAVA:
Sama ne znam otkud!
Ali mi je hladno oko srca,
U žilama krv mi se smrzava.
No i čudni javljaju se znaci.
Puče nešto kraj mene u sobi
Kao da se tu sam grom razvali;
Zaurla mi pod prozorom pseto
K’o da kogod za mrcem nariče;
Na kući mi crn gavran zagrakta
U ponoći kad nikad ne grakće.
Sve to, majko, na dobro ne sluti;
Kakav-takav zao glas ću čuti.
(Skoči i sluša.)
Čuješ topot?
JEVROSIMA:
Moje uho mnogo ne vrijedi.
(Sluša.)
Ništ’ ne čujem. Al’ i ko bi sada
U ponoći po gradu jezdio.
VUKOSAVA (sluša, pa otrči k prozoru):
Čujem topot, al’ ne vidim ništa...
Sad prestade; gluha ponoć vlada
Na ulicah, i mrtva tišina...
Čuješ? Naša zaškripiše vrata...
K nama ide neko! Nije dobro!
Zlo će biti kad tako dolaze.
(Čuje se hod pred vrati.)
VUKOSAVA:
To je Miloš... po hodu poznajem...
(U taj par otvore se vrata.)
|