Vila kliče te Miloša viče,
Sa Šargana visoke planine.
Vila kliče do Prizrena grada,
Do Prizrena srpskog Carigrada!
Vila kliče ta Miloša viče: 5
„O Miloše, mio pobratime,
Gde si danas, nigde te ne bilo?
Kad ni valjaš tebe nigde nema,
Kad nevaljaš ovude se skitaš!
Evo danas slave i megdana, 10
Jer hajduci Srbe zarobiše.
Da su koga ne bi ni žalila,
Već ja žalim Relju Bošnjanina,
Bošnjanina Relju krilatoga!
Pa ja Relju ne bi ni žalila, 15
Jer se Relja sa junaštvom fali,
No ja žalim Banović Strahinja,
Što mu nema ni dvades’ godina,
Što ga majka nije ni ženila;
Pa ga majka na učenje prati, 20
Da se uči sabljom udarati,
Da se uči kopljem probadati,
Da se uči slave i megdana.
Prevari ga Relja Bošnjanine,
Te izgubi sebe i drugoga, 25
Da si brže Obilić Miloše,
I ja ću ti biti u pomoći,
Zarobi ih Arbanase Nedo,
Sa njegoze sedam Arbanasa!“
Kad to začu Obilić Miloše, 30
Tamna ga'je noćca uvatila;
Jedva Miloš noćcu prenoćio,
Ujutru je rano poranio,
Prije zore i bijela dana,
Te s’ umio i bogu molio, 35
Pa je Miloš vako govorio:
„DoK je boga i krsta časnoga,
Još se Miloš ne boji nikogz.”
Pa otide u podrume donje,
Pa opremi svojega Ždralina, 40
Udari mu sedmoro kolana,
A najpošlje ibrišim kanicu,
Što mu čuva konja od kolana.
Zauzda ga đemom od čelika,
Pravo ode gore uz planinu. 45
Konj mu ripa gore uz planinu,
Po tri koplja idu uz planinu,
Po četiri napredačke skače!
Tuna stiže Arbanasa Neda;
Molio je za tri tovara blaga, 50
Da mu dadu oba pobratima,
Al' to Nedo ni slušat’ ne ćaše„
Već Milošu oštro govoraše:
„Sedi dolje, ne govori dalje,
Sad ću tebe ruke savezati, 55
Svu trojicu u jedan konopac!“
Miloš trže sablju okovanu,
La udari Arbanasa Neda,
Od jednoga dva je napravio
I izbavi oba pobratima 60
I otide do Prizrena grada,
Pevač i mesto zapisa
Zabeleženo 22. IX 1963. god. od Dragosija Đurića, zemljoradnika, samoučki pismenog. Pesmu je čuo 1925. god. od Gogića Avrama iz s. Leskove. Belo Brdo, Kopaonik — Kosovo.
Reference
Izvor
Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 64-66.
