Miloš Obilić i Arapin
Bijela je klikovala vila,
Sa Šargana visoke planine.
Vila kliče do Prizrena viče,
Do Prizrena srpskog Carigrada,
A doziva Obilića mlada: 5
„Đe si brate niđe te ne bilo,
Kad valjade tebe ne imade,
Kad ne trebaš ovuda se skitaš.
Tebe sestra voli za megdana,
Evo danas slave i megdana, 10
Evo Srbe zarobiše Turci.
Da su koga ne bih ni žalila,
Nego Relju krilata junaka.
Pa ja Relju ne bih ni žalila,
No ja žalim momče neženjeno, 15
Mlado momče Banović Strahinja."
A to začu Miloš Obiliću,
Pa doziva slugu Milutina:
„Opremi mi debela ždralina!"
Ode sluga konja opremati, 20
A Miloš se na kuli opremi
I pripasa svijetlo oružje,
Pa eto ga do konja ždralina,
Prekrsti se sjede na ždralina,
Otište ga poljem širokijem, 25
Dok išćera na Šargan planinu.
Sustete ga nagorkinja vila,
Pa mu vila za Arapa priča
Tada reče Miloš Obiliću:
„Ala Relje jednog nesretnika 30
Đe dopade u dušmanske ruke
Pa ja Relju ne bih ni žalio,
No ja žalim, Banović Strahinju
Kojega je opremila majka,
Da se uči boju i megdanu, 35
Od Srbina Relje Bošnjanina.
U priču ga Relja naučio,
Đe izgubi i sebe i njega.“
Opet vila njemu govorila
Đe su Turci na ručak panuli, 40
Na široko polje Orahovo,
Kod studene vode Čobanice
Još mu vila ćaše govoriti
No je Miloš ni slušati neće,
No okrenu ždrala niz planinu, 45
Dokle polju Orahovu dođe,
Kod studene vode Čobanice.
A tu nađe trideset delija,
Među njima Arapine crni.
Kad ga viđe crni Arapine, 50
Pa on reče Relji Bošnjaninu:
„Evo oduj Miloš Obilića
Đe on ide niz poljske lužine
Sad ćeš imat' i više družine,"
Još ovako Arap govorio: 55
„O Milošu, kurvino kopile,
Sad si doš'o đe ćeš poginuti.“
Za to Miloš ni abera nema,
Do Arapa doćera ždralina,
Tada Arap vako govorio: 60
„Vi delije konje išćerajte,
Ostavite mene i Miloša;
Njega vazda dva sandžaka hvale,
Njega hvali srpska i bugarska,
Mene hvali turska i arapska, 65
Viđećemo na današnjem danu,
Ko je junak bolji na megdanu."
Tada reče Arapine crni:
„Udri prije da ti žao nije?
Jer te pošlje zapanuti neće.“ 70
Veli njemu Miloš Obiliću:
„Udri prije da ti žao nije, ^
Jer te pošlje zapanuti neće.
Tada Arap koplje opravio,
Na Miloša i konja ždralina, 75
Preko njega koplje preturilo.
Tad dovati topuzinu tešku,
Dočeka ga Miloš Obiliću,
Na topuz mu topuz dočekuje,
Dok topuz’ma pera salomiše, 80
Okrnjčine u travu baciše.
Govori mu Arapine crni:
„Vid’ Milošu, crni bugarine,
Na mene su do tri ostre ćorde:
Jedna ćorda mađarskoga kralja, 85
Druga ćorda od Maltije Bana,
A treća je sablja Arapova,
S kojom ću ti pogubiti glavu.“
Za to Miloš ni abera nema.
Stadoše se sabljam’ udarati. 90
Prevari ga Arapine crni,
Te Miloša malo obranio,
Po mišici po lijevoj ruci.
Kad to viđe Miloš Obiliću,
Zubom škrinu dok mu sablja sinu, 95
Te Arapu posiječe glavu.
Pa naćera debela ždralina,
Doćera ga Relji i Strahinji,
Presječe im sveze na rukama.
Kad se Srbi ruku dovatiše, 100
Za britke se sablje dovatiše,
U delije juriš učinješe,
Pogubiše trideset delija,
Arapovo zarobiše blago.
Oće Miloš vesela mu majka, 105
Njemu majka, a nama družina.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
