Miloš Obilić/2
2.
CARICA (na tigru sedeći ukaže se: oko ruke su joj uvijene zmije, a salamandri za njom stoje; sva je u modrom plamenu).
PRVA AVET: Šta je volja carice?
DRUGA AVET: Kakvu zapovest nam nosi?
PRVA AVET: Il' je kakva usluga,
Koju važnim okom prosi?
Nek izjavi mnenije,
Sestre su joj povine.
Mi smo sve tri gotove
Naše sile nategnuti,
Da se njojzi ugove,
Njenu želju ispuniti.
Vatru ćemo s neba sneti,
Rosu u grom pretvoriti,
I stihije poremetit',
Želju tvoju ispunit'.
SVE TRI: Vatru ćemo s neba sneti,
Rosu u grom pretvoriti
I stihije poremetit',
Želju tvoju ispunit\
CARICA: Odavno ovde tamnoj u pešteri
Kao okukana čamim, iz prikrajka
Na svetska dela gledajući tužno
I srce moreć' zavidljivim jadom.
Sva dobra dela, koja ljudi rade,
Hladnije meni kroz srce prolaze,
Neg' da me ova, oko vitke ruke
Obavijena zmija zubma grize;
A sve pakosti, koje zemlju stežu,
Besilne su i iskricu radosti
Prineti meni, da bi razgalila
Oblačno čelo. Velika dejstvija
Silena samo pričina postavlja.
Zato i jesam danas naumila
U svet vas poslat', da mi volju moju
Ispun'te, da me ljuta tuga mine.
Obilnu svaka svoju oblast znade:
Jed salamandra, silnog krokodila,
U srcu vašem žestoko dejstvuje.
No evo još i veće vama sile,
A s kojom lakše možet' ispuniti
Dužnosti.
(Prvoj aveti)
Tebi ovo ogledalo
Poklanjam: tu je sudba sviju ljudi,
Tu svaki videt' može šta ga čeka.
(Drugoj aveti)
A tebi evo ova vitka trska:
S njom udri kamen: voda će prsnuti;
Dodirni vodu: sva će plamen biti;
Okači travu: izići će tigar,
Il' šta ti hoćeš.
(Trećoj aveti)
Tebi naposledak
Predajem ovaj prsten, od kostiju
Hijenskih zgrađen: njegova je sila
Razaznat svaku čovečiju tajnu
I nju na polzu svoju upotrebit'. —
To su vam znaci, koje vam vručavam
Rad moćne sile. Idite, brodite,
I ono uvek radite, što će me
Obradovat' i brige m' rasterati.
(Spusti se u pešteru, za njom grom pukne).
AVETINjE (skupa): Slava tebi, carice visoka!
Slava tebi, kneginjo velika!
Slava tebi, diko, kruno poljska!
PRVA AVET: Sestrice, gde je tvoja strana?
DRUGA AVET: Ona dolina.
PRVA AVET: A tebi?
TREĆA AVET: Goleš planina.
PRVA AVET: A meni treća kupina.
TREĆA AVET: Gde ćemo se sastati?
PRVA AVET: Na onoj ledini.
DRUGA AVET: Pri dnevnoj toplini.
TREĆA AVET: S gromovnom munjom.
PRVA AVET: S novinom važnom.
DRUGA AVET: Što je dobro, što je lepo,
Na zlo ćemo obrnut';
Što je ružno, što je slepo,
Još na gore prevrnut'.
(Uhvate se u kolo).
Učasnici naše sile,
Bauci, more, hale, vile,
Sad se sojedinite,
Sestrama pomozite!
Salamandri s jetkim zubma,
Orli, tigri s aspidama,
U potrebi pritecite,
Sestram' pomoć nosite!
U potrebi pritecite,
Sestram' pomoć nosite!
(Među sevanjem munja iščeznu).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|