Milost materina

0001 Pošetala Đurova Jerina
0002 po prostranu gradu Smederevu,
0003 sa Lazarom sinom nejakijem,
0004 bješe skoro oženila sina
0005 milom ćercom od Budima kralja.
0006 Šetajući k miloj snaši dođe
0007 pa tu njojzi božju pomoć dava:
0008 ma ni usta niti je privati,
0009 nako od nje obraćaše glavu.
0010 Al’ Jerina riječ besjedila:
0011 "Što si mi se, snašo najedila?
0012 Vidiš ravno polje Godominsko
0013 i u polju bijelu pšenicu,
0014 ako bude po redu mrijeti,
0015 ak’ umremo ja i Đuro, snašo,
0016 sve će ostat tebe i Lazaru.
0017 Još vidiš li visoka bedena,
0018 uz bedema tri bijele kule,
0019 sve tri kule blagom završene,
0020 ak’ umremo ja i Đuro, snašo,
0021 sve će ostat tebe i Lazaru".
0022 A snaša se najedila mlada,
0023 srčila se, dijete je ludo,
0024 tada veli Đurova Jerina:
0025 "O moj sine, nejaki Lazare!
0026 Međer ti se najedila ljuba,
0027 e si dite ludo i nejako,
0028 zavuci joj po njedrima ruke,
0029 dako bi se kuja nasmijala."
0030 Pogna dite, zavuče joj ruke,
0031 ijetko ga šakom udarila
0032 dok dijete krvca obasula,
0033 načini mu ranu na obrazu.
0034 Dite pisnu natrag uzbjegnulo
0035 i staroj je majci besjedilo:
0036 "Na zlo si me, majko, namjerila!"
0037 A da vidiš Lazareve ljube,
0038 babu svome knjigu opravila:
0039 "Kako si me, babo, nadomio,
0040 tako svoju dušu namjestio,
0041 nejma Lazu do devet godinah,
0042 kad išao Đuro za đevojku
0043 stavio je mlada đuvegliju,
0044 a svojega slugu Milutina."
0045 Kada kralje knjigu proučio,
0046 a gospođu doziva kraljicu:
0047 "O’ šćeri mi sitna knjiga dođe,
0048 nejma Lazu do devet godinah,
0049 oću silnu pokupiti vojsku,
0050 okrenut je mjestu Smederevu,
0051 poharaću mjesto Smederevo,
0052 uvatiti Smederević-Đura,
0053 na svake ga muke udariti,
0054 neka znade s kim se pošaljuje."
0055 Kraljica mu tade besjedila:
0056 "Nemoj mjesto harat Smederevo,
0057 ni smicati Smederevca Đura,
0058 ni Lazara zeta nejakoga
0059 mogli bi ti neđe trebovati."
0060 Zaista je slušat neoćaše,
0061 no šćavaše silnu kupit vojsku,
0062 dokle kralju sitna knjiga dođe
0063 ot turskoga cara čestitoga:
0064 "Kupi, kralju, silovitu vojsku,
0065 ajde š njome na polje Kijevo."
0066 Ne zna kralje ku’će okrenuti,
0067 al’ će mjesto harat Smederevo,
0068 al’ će caru iti na biljegu,
0069 pa od muke i kraljicu pita:
0070 "Ku’ ću silnu okrenuti vojsku?"
0071 Kraljica mu tade besjedila:
0072 "Ti opravi list knjige bijele
0073 prijatelju Smederevac-Đuru,
0074 nek ti vojske skupi sto hiljadah
0075 i pred njome zeta nejakoga,
0076 a za vojskom ašluk i zahiru
0077 iska tebe u indata dođe."
0078 Tade kralje knjigu nakitio,
0079 prijatelju Đuru opravio:
0080 "Skupi mene vojske sto hiljadah
0081 i pred njome zeta nejakoga."
0082 Kako Đuru knjiga dopanula,
0083 tako stao pokupljati vojsku,
0084 dovede je gradu Smederevu
0085 i pred njome stavi starešinu
0086 svog Lazara sina nejakoga
0087 i tamo ga spralja u punice
0088 sa svojijem slugom Milutinom,
0089 da ga vide taste i punica.
0090 Još je sina bio naučio:
0091 "Kada tamo u Budima dođeš,
0092 u polje će vojska počinuti,
0093 a ti hajde u Budima grada,
0094 a kad bideš na vrata od grada,
0095 sresti će te kralje i kraljica,
0096 ti u ruku svog poljubi tasta
0097 pa pošeni kraljevoj kraljici,
0098 ako bide roda horjackoga,
0099 puštiće ti poljubiti ruku,
0100 ako l’ bide roda gospockoga,
0101 neće ti se dati poljubiti
0102 no će ona tebe zagrliti."
0103 Pa otole okrenula vojska,
0104 udariše ziljke i borije,
0105 a sa grada dernuše topovi,
0106 otle silna podigla se vojska,
0107 dokle dođe pod Budima grada,
0108 tu razviše krstaše barjake,
0109 i raspeše svilene čadore,
0110 pade vojska u to polje ravno,
0111 otle ode nejaki Lazare
0112 š njegovijem Milutinom slugom,
0113 prav’ u Budim tastu i punici,
0114 sretoše ga na vrata od grada,
0115 srete njega kralju i kraljica:
0116 Lazar tastu poljubio ruku,
0117 pak on ćaše poljubit punici,
0118 ona bješe roda gosposkoga,
0119 ne dade mu ruku poljubiti
0120 nego zeta bješe zagrlila,
0121 odvede ga na ćemerli kulu,
0122 šećerli mu posluži rakiju.
0123 Kralje stade iskupljati vojsku,
0124 i kralj skupi vojske sto hiljadah,
0125 pa nešćede miješati vojsku,
0126 no staviše vojsku naporedo,
0127 pa otole vojskam’ okrenuše,
0128 udariše zirke i borije,
0129 proliježu brda i doline,
0130 a sa grada dernuše topovi,
0131 okrenuše zemljom po ćenaru,
0132 dok dođoše na polje Kijevo,
0133 tu car bješe s vojskom izišao,
0134 postaviše vojske napremase,
0135 dokle dobro vojske odmoriše,
0136 pa tad’ boja ljuta zametnuše.
0137 Biše boja za devet godinah,
0138 jedan drugom nadoljet ne može,
0139 Lazar bješe vitez ispanuo,
0140 on u vojsku suda postavio
0141 a imaše baba bolećega
0142 te mu dobar tain opraljaše
0143 a punica krijuć’ mu šiljaše,
0144 još suviše i kralj mu davaše
0145 te njegova pobješnjela vojska
0146 a kralju se muka pridesila,
0147 njegova se poboljela vojska
0148 od zle muke, od groznice ljute,
0149 car mu jedno jutro udario,
0150 svu kraljevu vojsku krdisao,
0151 još i kralja živa ufatio.
0152 Dokle Lazu glasi dopanuli:
0153 "Kraljeva se vojska krdisala,
0154 i tasta ti živa ufatiše."
0155 Sade Lazar vojsku napuštio,
0156 posječe mu stotinu hiljadah,
0157 ote živa kralja u Turakah,
0158 ote caru blago i zahiru,
0159 pak otole povrnuo vojsku,
0160 počinuo na polju Kijevu,
0161 tad’ otole s vojskom okrenuo
0162 i dođoše pod Budima grada,
0163 srete vojsku gospođa kraljica,
0164 ona zeta poznat ne mogaše
0165 e bijaše vitez ispanuo,
0166 potlje joj ga drugi kaževahu,
0167 pak je zeta svoga zagrlila,
0168 zagrlila pa ga poljubila,
0169 uzvede ga na bijelu kulu,
0170 ona sjede zeta pored kralja,
0171 pa donese šećerli rakiju
0172 i donese svaku đakoniju,
0173 primače im vina iz Tokaja,
0174 pa je tade kralju besjedila:
0175 "Šćaše harat mjesto Smederevo
0176 i svog zeta izgubit Lazara,
0177 a bi dobar u nevolju tešku."
0178 Tu je Lazar s vojskom počinuo,
0179 počinuo za neđelju danah,
0180 pa otole s vojskom okrenuo,
0181 prati zeta kralju i kraljica,
0182 kad se Lazar s tastom razdvojio,
0183 tade tastu poljubio ruku,
0184 a pristupi budimska kraljica
0185 pa Lazaru zetu bešjedila:
0186 "Nejmam dara čim te darovati,
0187 više imaš nego imam blaga."
0188 Pa izvadi pletenu kandžiju
0189 te je zetu dodade Lazaru:
0190 "To ponesi mojoj miloj ćerci,
0191 to je njojzi majka opravila."
0192 On j’ objesi o konju dorinu,
0193 pa otole vojskom okrenuo,
0194 dođe Lazar zdravo Smederevu,
0195 sve izide malo i veliko,
0196 ne mogahu poznati Lazara,
0197 ni Đuro ga poznat ne mogaše,
0198 ni majka mu Đurova Jerina,
0199 dokle im ga drugi ne kazaše,
0200 kad ga Đuro pozna i Jerina
0201 i sami se oni začudiše
0202 kakav bješe vitez ispanuo,
0203 tad sa sinom jesu s’ celivali
0204 dok evo tu ljube Lazareve,
0205 ona njega poznat ne mogaše,
0206 ne mogaše oli ne hoćaše,
0207 ali ga je najzad poznavala
0208 što je njega ludog udarila
0209 bila mu je rana na obrazu,
0210 kad li pozna i viđe Lazara,
0211 savija se kako zmija ljuta
0212 te Lazara ljubi po rukama,
0213 i konja mu ljubi po kopita,
0214 pak se tade bješe odmaknula
0215 no Lazar je k ljubi priskočio:
0216 "Stani malo, moja vjerna ljubo!
0217 Nešto ti je majka opravila."
0218 Pa potrže pletenu kandžiju
0219 i sama se ona začudila
0220 kakvu joj je milost opravila,
0221 al’ je Lazar kandžijom udari
0222 te se složi po zemljici crnoj,
0223 pak je jošte ćaše udarati
0224 no dopade Đuro i Jerina:
0225 "Nemoj više ako znaš za boga!
0226 E će dosta biti prijekorna,
0227 prijekorna biti dovijeka
0228 što te negda šakom udarila."
0229 On posluša oca i materu,
0230 nešće ljubu više udarati
0231 već osjede svog dobra konjica
0232 pa ušeta u dvore bijele,
0233 tu živio dok se i smirio.