Милост материна

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Пошетала Ђурова Јерина
0002 по пространу граду Смедереву,
0003 са Лазаром сином нејакијем,
0004 бјеше скоро оженила сина
0005 милом ћерцом од Будима краља.
0006 Шетајући к милој снаши дође
0007 па ту њојзи божју помоћ дава:
0008 ма ни уста нити је привати,
0009 нако од ње обраћаше главу.
0010 Ал’ Јерина ријеч бесједила:
0011 "Што си ми се, снашо наједила?
0012 Видиш равно поље Годоминско
0013 и у пољу бијелу пшеницу,
0014 ако буде по реду мријети,
0015 ак’ умремо ја и Ђуро, снашо,
0016 све ће остат тебе и Лазару.
0017 Још видиш ли висока бедена,
0018 уз бедема три бијеле куле,
0019 све три куле благом завршене,
0020 ак’ умремо ја и Ђуро, снашо,
0021 све ће остат тебе и Лазару".
0022 А снаша се наједила млада,
0023 срчила се, дијете је лудо,
0024 тада вели Ђурова Јерина:
0025 "О мој сине, нејаки Лазаре!
0026 Међер ти се наједила љуба,
0027 е си дите лудо и нејако,
0028 завуци јој по њедрима руке,
0029 дако би се куја насмијала."
0030 Погна дите, завуче јој руке,
0031 ијетко га шаком ударила
0032 док дијете крвца обасула,
0033 начини му рану на образу.
0034 Дите писну натраг узбјегнуло
0035 и старој је мајци бесједило:
0036 "На зло си ме, мајко, намјерила!"
0037 А да видиш Лазареве љубе,
0038 бабу своме књигу оправила:
0039 "Како си ме, бабо, надомио,
0040 тако своју душу намјестио,
0041 нејма Лазу до девет годинах,
0042 кад ишао Ђуро за ђевојку
0043 ставио је млада ђувеглију,
0044 а својега слугу Милутина."
0045 Када краље књигу проучио,
0046 а госпођу дозива краљицу:
0047 "О’ шћери ми ситна књига дође,
0048 нејма Лазу до девет годинах,
0049 оћу силну покупити војску,
0050 окренут је мјесту Смедереву,
0051 похараћу мјесто Смедерево,
0052 уватити Смедеревић-Ђура,
0053 на сваке га муке ударити,
0054 нека знаде с ким се пошаљује."
0055 Краљица му таде бесједила:
0056 "Немој мјесто харат Смедерево,
0057 ни смицати Смедеревца Ђура,
0058 ни Лазара зета нејакога
0059 могли би ти неђе требовати."
0060 Заиста је слушат неоћаше,
0061 но шћаваше силну купит војску,
0062 докле краљу ситна књига дође
0063 от турскога цара честитога:
0064 "Купи, краљу, силовиту војску,
0065 ајде ш њоме на поље Кијево."
0066 Не зна краље ку’ће окренути,
0067 ал’ ће мјесто харат Смедерево,
0068 ал’ ће цару ити на биљегу,
0069 па од муке и краљицу пита:
0070 "Ку’ ћу силну окренути војску?"
0071 Краљица му таде бесједила:
0072 "Ти оправи лист књиге бијеле
0073 пријатељу Смедеревац-Ђуру,
0074 нек ти војске скупи сто хиљадах
0075 и пред њоме зета нејакога,
0076 а за војском ашлук и захиру
0077 иска тебе у индата дође."
0078 Таде краље књигу накитио,
0079 пријатељу Ђуру оправио:
0080 "Скупи мене војске сто хиљадах
0081 и пред њоме зета нејакога."
0082 Како Ђуру књига допанула,
0083 тако стао покупљати војску,
0084 доведе је граду Смедереву
0085 и пред њоме стави старешину
0086 свог Лазара сина нејакога
0087 и тамо га спраља у пунице
0088 са својијем слугом Милутином,
0089 да га виде тасте и пуница.
0090 Још је сина био научио:
0091 "Када тамо у Будима дођеш,
0092 у поље ће војска починути,
0093 а ти хајде у Будима града,
0094 а кад бидеш на врата од града,
0095 срести ће те краље и краљица,
0096 ти у руку свог пољуби таста
0097 па пошени краљевој краљици,
0098 ако биде рода хорјацкога,
0099 пуштиће ти пољубити руку,
0100 ако л’ биде рода госпоцкога,
0101 неће ти се дати пољубити
0102 но ће она тебе загрлити."
0103 Па отоле окренула војска,
0104 ударише зиљке и борије,
0105 а са града дернуше топови,
0106 отле силна подигла се војска,
0107 докле дође под Будима града,
0108 ту развише крсташе барјаке,
0109 и распеше свилене чадоре,
0110 паде војска у то поље равно,
0111 отле оде нејаки Лазаре
0112 ш његовијем Милутином слугом,
0113 прав’ у Будим тасту и пуници,
0114 сретоше га на врата од града,
0115 срете њега краљу и краљица:
0116 Лазар тасту пољубио руку,
0117 пак он ћаше пољубит пуници,
0118 она бјеше рода госпоскога,
0119 не даде му руку пољубити
0120 него зета бјеше загрлила,
0121 одведе га на ћемерли кулу,
0122 шећерли му послужи ракију.
0123 Краље стаде искупљати војску,
0124 и краљ скупи војске сто хиљадах,
0125 па нешћеде мијешати војску,
0126 но ставише војску напоредо,
0127 па отоле војскам’ окренуше,
0128 ударише зирке и борије,
0129 пролијежу брда и долине,
0130 а са града дернуше топови,
0131 окренуше земљом по ћенару,
0132 док дођоше на поље Кијево,
0133 ту цар бјеше с војском изишао,
0134 поставише војске напремасе,
0135 докле добро војске одморише,
0136 па тад’ боја љута заметнуше.
0137 Бише боја за девет годинах,
0138 један другом надољет не може,
0139 Лазар бјеше витез испануо,
0140 он у војску суда поставио
0141 а имаше баба болећега
0142 те му добар таин опраљаше
0143 а пуница кријућ’ му шиљаше,
0144 још сувише и краљ му даваше
0145 те његова побјешњела војска
0146 а краљу се мука придесила,
0147 његова се побољела војска
0148 од зле муке, од грознице љуте,
0149 цар му једно јутро ударио,
0150 сву краљеву војску крдисао,
0151 још и краља жива уфатио.
0152 Докле Лазу гласи допанули:
0153 "Краљева се војска крдисала,
0154 и таста ти жива уфатише."
0155 Саде Лазар војску напуштио,
0156 посјече му стотину хиљадах,
0157 оте жива краља у Тураках,
0158 оте цару благо и захиру,
0159 пак отоле поврнуо војску,
0160 починуо на пољу Кијеву,
0161 тад’ отоле с војском окренуо
0162 и дођоше под Будима града,
0163 срете војску госпођа краљица,
0164 она зета познат не могаше
0165 е бијаше витез испануо,
0166 потље јој га други кажеваху,
0167 пак је зета свога загрлила,
0168 загрлила па га пољубила,
0169 узведе га на бијелу кулу,
0170 она сједе зета поред краља,
0171 па донесе шећерли ракију
0172 и донесе сваку ђаконију,
0173 примаче им вина из Токаја,
0174 па је таде краљу бесједила:
0175 "Шћаше харат мјесто Смедерево
0176 и свог зета изгубит Лазара,
0177 а би добар у невољу тешку."
0178 Ту је Лазар с војском починуо,
0179 починуо за неђељу данах,
0180 па отоле с војском окренуо,
0181 прати зета краљу и краљица,
0182 кад се Лазар с тастом раздвојио,
0183 таде тасту пољубио руку,
0184 а приступи будимска краљица
0185 па Лазару зету бешједила:
0186 "Нејмам дара чим те даровати,
0187 више имаш него имам блага."
0188 Па извади плетену канџију
0189 те је зету додаде Лазару:
0190 "То понеси мојој милој ћерци,
0191 то је њојзи мајка оправила."
0192 Он ј’ објеси о коњу дорину,
0193 па отоле војском окренуо,
0194 дође Лазар здраво Смедереву,
0195 све изиде мало и велико,
0196 не могаху познати Лазара,
0197 ни Ђуро га познат не могаше,
0198 ни мајка му Ђурова Јерина,
0199 докле им га други не казаше,
0200 кад га Ђуро позна и Јерина
0201 и сами се они зачудише
0202 какав бјеше витез испануо,
0203 тад са сином јесу с’ целивали
0204 док ево ту љубе Лазареве,
0205 она њега познат не могаше,
0206 не могаше оли не хоћаше,
0207 али га је најзад познавала
0208 што је њега лудог ударила
0209 била му је рана на образу,
0210 кад ли позна и виђе Лазара,
0211 савија се како змија љута
0212 те Лазара љуби по рукама,
0213 и коња му љуби по копита,
0214 пак се таде бјеше одмакнула
0215 но Лазар је к љуби прискочио:
0216 "Стани мало, моја вјерна љубо!
0217 Нешто ти је мајка оправила."
0218 Па потрже плетену канџију
0219 и сама се она зачудила
0220 какву јој је милост оправила,
0221 ал’ је Лазар канџијом удари
0222 те се сложи по земљици црној,
0223 пак је јоште ћаше ударати
0224 но допаде Ђуро и Јерина:
0225 "Немој више ако знаш за бога!
0226 Е ће доста бити пријекорна,
0227 пријекорна бити довијека
0228 што те негда шаком ударила."
0229 Он послуша оца и матеру,
0230 нешће љубу више ударати
0231 већ осједе свог добра коњица
0232 па ушета у дворе бијеле,
0233 ту живио док се и смирио.