Milovan čoban i Turci janjičari
Ovce pase Milovan čobane,
S njim poredi Milojka čobanka.
U Milojke dvista trista ovce,
A u Mile nešto i poviše.
Kud god jave, onuda projave, 5
Nit' poznadu žita, ni livade.
Veće caru tužba dodijala,
Od mlađahnih Turak' Janjičara,
Da je taki Milovan čobane.
On pošalje trideset Turaka, 10
Da ufate Milovan čobana,
Da ga vode caru na pravicu.
Kad to čuli Turci Janjičari,
Oni odu da dovedu Milu.
Kad vidio Milovan čobane, 15
Da mu ide trideset Turaka,
On govori Milojki čobanki:
„Oj Milojko, ti draga čobanko!
„Evo tebi male moje puške,
„ I evo ti i moje svirale, 20
„Pa ti čuvaj ovo naše blago;
„A ja idem u goru zelenu,
„Eto po me Turak' Janjičara,
„Tebi ništa učiniti neće.“
Kada Mile riči izustio, 25
On ti bježi u goru zelenu.
Ali eto Turak' Janjičara,
Pa besjede Milojki čobanki:
„Oj Milice, draga čobanice!
„Đe je tebi Milovan čobane?“ 30
Al' je ona njima besjedila:
„Nebudal'te, Turci Janjičari!
„Nema meni Mile čobanina
„Već imade tri bijela dana,
„Otišo je u goru zelenu, 35
„Meni Mile nikad natrag nije,
M„Bog mu znade, što će od njeg'biti.“–
Mudro njega prevariše Turci:
„Hodi amo, Milovan čobane!
„Tebi tvrdu veru zadajemo, 40
„Da ti ništa učinit nećemo;
„Nas je poslo care gospodine,
„Da mu šalješ brava za pečenje.“
Al' izađe Milovan čobane,
Sjatiše se oko njega Turci, 45
Svezaše mu ruke naopako,
Pa ga vode caru gospodnu.
Al' govori care gospodine:
„Boga tebi, Milovan čobane!
„Jel' istina što ljudi divane?“ – 50
„Sve j'istina, što ljudi divane.“
Al' govori care gospodine:
„Kakvom ću te smrtjom umoriti?
„Ali voliš, da te vodom šurim,
„Ali voliš, da te konjem gazim, 55
„Ali voliš, da te vatrom gorim?“
A njemu je Mile besjedio:
„Nisam pivac, da me vodom šuriš,
„Nisam kurva, da me konjem gaziš,
„Nisam prasac, da me vatrom goriš, 60
„Nego junak od dobrih junaka.
„Veće daj mi staru kljusetinu,
„I daj meni tupu sabljetinu,
„A izvedi šest stotin’ Turaka,
„Meni sveži ruke naopako, 65
„Pa ti mene pušti među Turke,
„Pa ti gledaj, kako mene siku.
Car izvede šest stotin Turaka,
Njemu dade staru kljusetinu,
I dade mu tupu sabljetinu, 70
I sveza mu ruke naopako,
Pa ga vodi među svoje Turke.
Al' je njemu dobra sreća bila,
On uteče u goru zelenu,
Pa doziva tri bijele vile: 75
„Hod'te vile, hod'te posestrime!“
Prva vila konja pomladila,
Druga vila sablju naoštrila,
Treća vila ruke odrišila.
Dokle se je junak okrenuo, 80
Dvi stotine Turaka srušio,
A dvista ih na vodicu nagno,
Dvista goni caru na večeru.
Kad vidio care gospodine,
Što uradi Milovan čobané, 85
A on cipa stoce i lopare,
Od njih vari Turcima večeru.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
