Милован чобан и Турци јањичари
Овце пасе Милован чобане,
С њим пореди Милојка чобанка.
У Милојке двиста триста овце,
А у Миле нешто и повише.
Куд год јаве, онуда пројаве, 5
Нит' познаду жита, ни ливаде.
Веће цару тужба додијала,
Од млађахних Турак' Јањичара,
Да је таки Милован чобане.
Он пошаље тридесет Турака, 10
Да уфате Милован чобана,
Да га воде цару на правицу.
Кад то чули Турци Јањичари,
Они оду да доведу Милу.
Кад видио Милован чобане, 15
Да му иде тридесет Турака,
Он говори Милојки чобанки:
„Ој Милојко, ти драга чобанко!
„Ево теби мале моје пушке,
„ И ево ти и моје свирале, 20
„Па ти чувај ово наше благо;
„А ја идем у гору зелену,
„Ето по ме Турак' Јањичара,
„Теби ништа учинити неће.“
Када Миле ричи изустио, 25
Он ти бјежи у гору зелену.
Али ето Турак' Јањичара,
Па бесједе Милојки чобанки:
„Ој Милице, драга чобанице!
„Ђе је теби Милован чобане?“ 30
Ал' је она њима бесједила:
„Небудал'те, Турци Јањичари!
„Нема мени Миле чобанина
„Већ имаде три бијела дана,
„Отишо је у гору зелену, 35
„Мени Миле никад натраг није,
М„Бог му знаде, што ће од њег'бити.“–
Мудро њега преварише Турци:
„Ходи амо, Милован чобане!
„Теби тврду веру задајемо, 40
„Да ти ништа учинит нећемо;
„Нас је посло царе господине,
„Да му шаљеш брава за печење.“
Ал' изађе Милован чобане,
Сјатише се око њега Турци, 45
Свезаше му руке наопако,
Па га воде цару господну.
Ал' говори царе господине:
„Бога теби, Милован чобане!
„Јел' истина што људи диване?“ – 50
„Све ј'истина, што људи диване.“
Ал' говори царе господине:
„Каквом ћу те смртјом уморити?
„Али волиш, да те водом шурим,
„Али волиш, да те коњем газим, 55
„Али волиш, да те ватром горим?“
А њему је Миле бесједио:
„Нисам пивац, да ме водом шуриш,
„Нисам курва, да ме коњем газиш,
„Нисам прасац, да ме ватром гориш, 60
„Него јунак од добрих јунака.
„Веће дај ми стару кљусетину,
„И дај мени тупу сабљетину,
„А изведи шест стотин’ Турака,
„Мени свежи руке наопако, 65
„Па ти мене пушти међу Турке,
„Па ти гледај, како мене сику.
Цар изведе шест стотин Турака,
Њему даде стару кљусетину,
И даде му тупу сабљетину, 70
И свеза му руке наопако,
Па га води међу своје Турке.
Ал' је њему добра срећа била,
Он утече у гору зелену,
Па дозива три бијеле виле: 75
„Ход'те виле, ход'те посестриме!“
Прва вила коња помладила,
Друга вила сабљу наоштрила,
Трећа вила руке одришила.
Докле се је јунак окренуо, 80
Дви стотине Турака срушио,
А двиста их на водицу нагно,
Двиста гони цару на вечеру.
Кад видио царе господине,
Што уради Милован чобанé, 85
А он ципа стоце и лопаре,
Од њих вари Турцима вечеру.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
