Milivoju Dragutinoviću
Majoru
Proleća našeg ti si vesnik bio -
Grimizom sunca i snegom behara,
Sa svoga belca, ponosan i čio,
Osuo stare mahale Mostara.
S visoka stega, što se gordo vio
S kopljače tvoga lakog barjaktara,
Nebesnih ševa pozdrav blag i mio
Rasu se s bleskom vaskrsnog oltara.
Mi smo te čase urezali nama
U grane duše, k'o najlepše rime
S vatrama zvezda i dragoga kama...
Tako, sa bašta naše duše cele,
Večno će sjati tvoje svetlo ime,
K'o jedna pesma naše zore bele...