Milivoju Dragutinoviću

Majoru

Proleća našeg ti si vesnik bio -
Grimizom sunca i snegom behara,
Sa svoga belca, ponosan i čio,
Osuo stare mahale Mostara.

S visoka stega, što se gordo vio
S kopljače tvoga lakog barjaktara,
Nebesnih ševa pozdrav blag i mio
Rasu se s bleskom vaskrsnog oltara.

Mi smo te čase urezali nama
U grane duše, k'o najlepše rime
S vatrama zvezda i dragoga kama...

Tako, sa bašta naše duše cele,
Večno će sjati tvoje svetlo ime,
K'o jedna pesma naše zore bele...