Merak imam, lele, na prvo, komšiče,
plavo beše, mori, za moj merak beše;
no gu žalim što mi plavo beše,
no gu žalim što mi gu uzeše,
dadoše gu mojemu drugaru, 5
mom drugaru, mojemu kombaru,
pa me zove na svadbu da idem;
pa se mislim što ću i kako ću:
da l' da idem, ili da ne idem;
da ne idem merak će mi bidne, 10
a da idem kavgu ću učinim.
„Venčaj, kume, sad nemoj da kuneš!”
„Ja ne kuiem, more, samo srce kune:
rod da rodi kao vrba grojze,
vek da ima kao list u goru, 15
za godinu, more, mlada udovica,
za nedelju moja suđenica,
za tri dana moja domaćica!”
