Ive kosi za kućom livadu,
Sele j' njemu ručak donašala;
Ive ruča sele se umiva.
Tad je Ive seli govorio:
Sele moja lipa si mi lišca, 5
Grihota je da ga drugi ljubi,
Nad Ivana brajna jedinoga.
I fata ju po svilnomu pasu,
I meće ju na travu zelenu,
I ljubi ju od jutra do poldne. 10
Kad je sunce na poldneva bilo,
Tad je sele brajnu govorila;
Oj Ivane, moj miljeni brajne,
Ali j' naša domišljata majka,
Ona će se ovom domisliti. 15
Muč nebeni, draga dušo moja!
Lahko j' našu prevariti majku:
Brata Ivu zabolela glava,
Sam mećala trave poduzglavje.
Sele pojde tada kući hitro. 20
Zdaleka ju ugljedala majka:
Ča si mi se kćrko zabavila? —
Bora tebi mila moja majko;
Ivu brata zabolela glava,
Sam mećala travu poduzglavje. 25
Ča mi lažeš draga kćrko moja;
Zač su tvoje oči pomućene,
Zač su tvoji vlasi pomršeni
Zač je tvoje lišće obljubljeno?
Boga tebi mila kćrko moja 30
Volim se zvat majka zaklanica,
Nego se zvat majka i punica.
Ona zimlje nože od pojasa
I udara kćrku va srdačce.
Kako ju je lahko udarila, 35
Črnom ju je zemljom sastavila.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 141-142.
