Majka Maru pletovala[1],
O petero, devetero;
Pletujući, sjetovala:
„Čuješ Maro, ćeri moja:
Kad ti pođeš dol u polje, 5
Dol u polje, dol u kolo,
Ne vataj se do Tomaša -
Tomaš momče neženjeno,
A ti Mara neudata!
Mara majke ne slušala. 10
Ode Mara dol u polje,
Dol u polje, dol u kolo,
Uvati se do Tomaša.
Tomaš kolom uzmahuje,
I na sluge namiguje. 15
Sluge mu se dosjetiše,
Ter mu konja privukoše,
Malog ata i dorata,
Skoči Tomaš na alata,
Baci Maru na dorata. 20
Pa odoše preko polja,
Kano zvezda preko neba.
Kad su došli iasred polja,
Al govori Tomaš Mari:
„Vidiš Maro suvi javor - 25
Onde ću te objesiti,
Vrane će ti oči piti,
A gavrani meso jesti!”
Stade Mara jaukati,
U jauku govoriti: 30
„Bog ubio svaku drugu,
Koja majke ne posluša!”
Al govori Tomaš Mari:
„Ne boj mi se, Maro moja!
Nije ono suvi javor, 35
Već su ono bijeli dvori!
Onde ćeš mi ljuba biti,
Onde ćeš mi dvore mesti,
S mojom starom majkom jesti!
Antologija srpske narodne lirsko-epske poezije Vojne Krajine, Izabrala, priredila i predgovor napisala Slavica Garonja - Radovanac, Stručna knjiga, Beograd, 2000, str. 167-168.
Srpske narodne pjesme iz okoline Pakraca i Požege: u zapisima Sime D. Mileusnića, Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, 1998., str. 147-148.
