Majka Maru pletovala

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


[Majka Maru pletovala]

Majka Maru pletovala[1],
O petero, devetero;
Pletujući, sjetovala:
„Čuješ Maro, ćeri moja:
Kad ti pođeš dol u polje, 5
Dol u polje, dol u kolo,
Ne vataj se do Tomaša -
Tomaš momče neženjeno,
A ti Mara neudata!
Mara majke ne slušala. 10
Ode Mara dol u polje,
Dol u polje, dol u kolo,
Uvati se do Tomaša.
Tomaš kolom uzmahuje,
I na sluge namiguje. 15
Sluge mu se dosjetiše,
Ter mu konja privukoše,
Malog ata i dorata,
Skoči Tomaš na alata,
Baci Maru na dorata. 20
Pa odoše preko polja,
Kano zvezda preko neba.
Kad su došli iasred polja,
Al govori Tomaš Mari:
„Vidiš Maro suvi javor - 25
Onde ću te objesiti,
Vrane će ti oči piti,
A gavrani meso jesti!”
Stade Mara jaukati,
U jauku govoriti: 30
„Bog ubio svaku drugu,
Koja majke ne posluša!”
Al govori Tomaš Mari:
„Ne boj mi se, Maro moja!
Nije ono suvi javor, 35
Već su ono bijeli dvori!
Onde ćeš mi ljuba biti,
Onde ćeš mi dvore mesti,
S mojom starom majkom jesti!



Reference[uredi]

  1. pletovati - plesti u pletenice

Napomene[uredi]

Uz zbirku Mileusnića:

Etn. zb. 354/10

84. MAJKA MARU PLETOVALA - osmeračka pesma o neže njenom momku Tomašu koji otima devojku; nezabeležena varijanta.

Izvor[uredi]

  • Antologija srpske narodne lirsko-epske poezije Vojne Krajine, Izabrala, priredila i predgovor napisala Slavica Garonja - Radovanac, Stručna knjiga, Beograd, 2000, str. 167-168.
  • Srpske narodne pjesme iz okoline Pakraca i Požege: u zapisima Sime D. Mileusnića, Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, 1998., str. 147-148.