Majka Maru na daleko daje,
Priko polja četiri konaka,
Priko mora dvadest i četiri.
Troje Mara čizme izderala,
U četvrtim dvoru dojezdila; 5
Tri je Mara konjia umorila,
Na četvrtom dvoru dojezdila;
Tri jenđije Mara umorila,
Sa četvrtom dvoru dojezdila.
Kad je došla dvoru bijelome, 10
Zapivala tanko iza glasa:
„Mili bože, na daru ti vala,
Sinoć sam se čuda nagledala,
Di ribica u dvor vodu nosi,
Di žabica bilo platno bili, 15
Di svekrva svoju nevu kara:
— Nevo moja, ne bilo te majci,
Ti umori konje i svatove;
Ja ne žalim konja ni svatova,
Već ja žalim svog Ivana sina. 20
Sinoć mi se Ivo razbolio,
A jutros je Ivo preminuo
Sve zbog tebe mlade čekajući.
Prokleto ti mliko materino,
Kojim te je zadojila majka; 25
Žarko sunce pomrčalo na te,
Sine tebe more odnijelo!
Kad ni Ive, nek nije ni tebe."
