Majka Maru na daleko dala:
Tri dni oda preko polja ravna,
A četiri pro sinjega mora.
Majka Mari dosta ruva dava,
Ma se Mari malo učinilo, 5
Ište Mare konja babovoga.
Ma li Mari govoraše majka:
„Al' ćeš, Mare, konja babovoga,
Al' ćeš, Mare, blagoslova moga?“
Ali Mare govorila majci: 10
„Ne ću, majko, blagoslova tvoga,
Nego 'oću konja babovoga.“
Na to majka njojzi progovara:
„Ajde zbogom, moja ćeri Mare!
Eto tebi konja babovoga 15
I evo ti blagoslova moga:
Zdravo, Mare, polje pregazila,
Ravno polje i duboko more,
A kad došla u bijele dvore,
Pod tobom mi konjic pokleknuo, 20
Obje prve noge salomio,
I ti, Mare, u ramenu ruke!"
Uze Mare konja babovoga
I zdravo je polje pregazila,
Ravno polje i duboko more: 25
Kako dođe pred bijele dvore,
Pod njom mi je konjic pokleknuo,
Obje prve noge salomio.
A Marija u ramenu ruke.
Srpske narodne pjesme iz okoline hercegnovske i dubrovačke, skupio i za štampu priredio Veljko Radojević, Izdanje skupljačevo Fresno, Kal. 1912., str. 120-121.
