Mati i kći (Bačvanske pesme)
Čuješ, mati, čuješ, goropadi!
Nemoj, majko, moga diku kleti,
On će mene na jesen uzeti.
Diku kuneš, a meneka psuješ,
A i babu moga nagovaraš,
Pa me baba svako veče kara,
Što se dika sa mnom razgovara.
Kako ne bih s njime govorila,
Kad sam sinoć ja na šapcu bila,
A menika moj govori dika:
„Moja Jano, sunce ogrejano!
Drugu neću, za tobom umreću!“
E sad sudi, moja mila majko,
TPravo sudi — pljuvaće te ljudi!
Ti sad vidiš, da to nije šala,
I ti bi se stara zaigrala.
Zalud, mati, mene svetovati,
Kad menika povlađuje dika!
Izvor
[uredi]Stevan Bošković. 1879. Bačvanske pesme. Pečatnja Ignjata Fuksa: Novi Sad. str. 12-13.