Мати и кћи (Бачванске песме)
Чујеш, мати, чујеш, горопади!
Немој, мајко, мога дику клети,
Он ће мене на јесен узети.
Дику кунеш, а менека псујеш,
А и бабу мога наговараш,
Па ме баба свако вече кара,
Што се дика са мном разговара.
Како не бих с њиме говорила,
Кад сам синоћ ја на шапцу била,
А меника мој говори дика:
„Моја Јано, сунце огрејано!
Другу нећу, за тобом умрећу!“
Е сад суди, моја мила мајко,
ТПраво суди — пљуваће те људи!
Tи сад видиш, да то није шала,
И ти би се стара заиграла.
Залуд, мати, мене световати,
Кад меника повлађује дика!
Извор
[уреди]Стеван Бошковић. 1879. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 12-13.