Marko ukida svadbarinu
Podranio Kraljeviću Marko,
Na uranku uz bojno Kosovo.
Istom dođe do vode Jezera
I on nađe Kosovku djevojku,
Sjela mlada kod vode Jezera, 5
Roneć suze niz bijelo lice;
I biše joj kosa pos'jedila.
Božju pomoć naziva joj Marko,
Nazivao, te je upitao:
„Boga tebi Kosovko djevojko! 10
„Broz koga si sreću izgubila?
„Jal' broz majke, jal' broz roditelja,
„Jal' broz brata jali broz sestrice,
„Jal' si draga od boga prokleta?
„Roniš suze niz bijelo lice, 15
„Što si sjela kod vode Jezera,
„Što li ti je kosa pos'jedila?“
Odgovara Kosovka djevojka:
„Šta me pitaš neznani delija?
„Kada meni pomoći ne moreš. 20
„Hjesam dragi sreće izgubila,
„Sve ću tebi pravo kazivati:
„Ni broz brata niti broz sestrice,
„Ni broz majke, ni broz roditelja,
„Nit sam dragi od boga prokleta. 25
„Što sam sjela kod vode Jezera,
„Ronim suze niz bijelo lice,
„Što l' mi tužnoj kosa posjedila -
„Evo ima devet godin' dana,
„Crni Arap dođe preko mora 30
„I od cara zakupi Kosovo,
„Na Kosovo zulum nametnuo,
„Nametnuo velike harače,
„A na momke i mlade djevojke.
„Ko s' udaje trijest dukat daje, 35
„Ko se ženi trijest i četiri;
„Koji nema da plati harače,
„Arap njemu odsiječe glavu.
„U mene su braća siromaštna,
„Te ne madu da jednoga dadu; 40
„Za to sam ti sreću izgubila.
„Još je veći zulum nametnuo:
„Koja mu se dopane djevojka,
„Osam dana bude njemu sluga,
„A u veče bude njemu ljuba; 45
„Zato volim u vodu skočiti,
„U Jezeru vijek vjekovati;
„Neg' ljubiti zemlji dušmanina."
Upita je Kraljeviću Marko:
„Bogom ti je Kosovka djevojko! 50
„Kaži meni za njegove dvore!“
Odgovara Kosovka djevojka:
„Što ti pitaš za dvore njegove?
„Valja ideš plaćati harače
„Može bit' si jedinac u majke, 55
„Ne'š imati platiti harača,
„Arap će ti odsijeći glavu,
„A mlad junak kvar je da pogineš.“
Marko se vati rukom u džepove
I poteže trideset dukata, 60
Te ih daje lijepoj djevojci:
„Drž' djevojko, dok ti sreća dođe,
„Kaži meni za dvore njegove,
„Da ga idem junak pohoditi!“
Odgovara Kosovka djevojka: 65
„O, bogom ti, neznani delija!
„Lako 'š naći dvore Arapove:
„Kada dođeš na polje Kosovo,
„Okreni se s desna na lijevo.
„Pa 'š viđeti dvore Arapove; 70
„Dvori su mu limom pokriveni
„I k vedrom su nebu izvedeni,
„Oko dvora kamena avlija,
„Sva junačkim glav'ma okićena.
„Od tužnije mladih Kosovaca.“ 75
Razigra se Marko pre Kosova,
On ma'nita šarca razigrava:
Iz kopita pucaju gromovi.
Iz zuba mu oganj vatra s'jeva.
Iz nozdrva modar plamen liže, 80
Iz očiju ide u godina,[1]
Iz ušiju vjetar popuvuje,
Te razgoni maglu po Kosovu
Sam se sobom razgovara Marko:
„Tužni moji žalosni Kosovci, 85
„U 'vo vr'jeme šta ste dočekali?
„Arapina, da on vami sudi,
„Te sramote trpiti ne možem,
„Evo ću vas danas izbaviti,
„Al' se grdni rana dostajati.“ 90
To viđeše sluge Arapove,
Na Kosovu viđeše junaka
I Arapu svome kazivaju:
„O, Arape, mio gospodare!
„Eno junak jaše pre Kosova 95
„I svog konja ma'nit razigrava:
„Iz kopita pucaju gromovi,
„Iz zuba mu oganj vatra s'jeva,
„Iz nozdrva modar plamen liže,
„Iz očiju ide mu godina, 100
„Iz ušiju vjetar popuvuje,
„Te razgoni maglu po Kosovu.
„Nije konjić, ka' što su konjići,
„Sav je šaren, kao i goveče;
„Niti je junak, ka' što su junaci, 105
„Nešto mu se u zubima crni,
„Kao janje od godine dana.
„O, Arape, mio gospodare:
„Sva prilika biće megdandžija.“
Arapin je 'vako govorio: 110
„Boga j' vami, moje sluge v'jerne!
„Ako junak bude megdandžija,
„Šnjim ću lasno megdan predobiti;
„Ako bude junak na pogledu,
„Ako ide plaćati harače, 115
„Neću njemu nikakva harača;
„Van ću njemu odsijeći glavu.“
Oni tako u riječi biše,
Ali rupi Kraljeviću Marko,
Arapinu dođe pred šatora, 120
Kad poznaše sluge Arapove
Da je glavom Kraljeviću Marko,
Svi pred Markom kape poskidaše,
Pod dolamu sablje sakrivaše.
Uđe Marko pod b'jele šatore, 125
Arap sjedi ladno pije vino
I služi ga mlada i djevojka.
Božju pomoć naziva mu Marko,
A Arap mu čašu vina dava.
Al' mu Marko na to odgovara: 130
„Ta ja s tobom ne ću gostovati,
„Van daleko moram putovati,
„Evo idem po mladu djevojku,
„Sad mi kaži, što se ođe plaća!“
Arap njemu 'vako odgovara: 135
„Zar ti neznaš jedan Ciganine,
„Zar ti neznaš, što se ođe plaća?
„Ko s udaje trijest dukat' daje.
„Ko se ženi trideset i četri;
„Nije kvara da ti trista dadeš, 140
„Kakav jesi junak na pogledu."
Al' se 'vati Kraljeviću Marko
Desnom rukom u džepove svoje
I izvadi tri dukata zlatna:
„Ha, Arape, to ti svadbarina: 145
„Kad se vratim ja ti harač platim."
Arap njemu oštro odgovara:
„Od', otale, jedan zulumćaru!
„Ta kod mene veresije nema:
„Ođeka se s gotovinom plaća.“ 150
Još poskoči crni Arapine,
Pa on trže perna buzdovana,
Te udari Kraljevića Marka;
Al' se Marko grotno nasmijao
I Arapu 'vako govorio: 155
„O budalo, crna Arapino!
„Al' se šališ, al' za zbilje tučeš?“
Arap njemu 'vako odgovara:
„Ne šalim se, bre, za zbilje tučem.“
A Marko mu tijo govorio: 160
„Ne budali, crna Arapino!
„Ne ćeraj mi buva iz kožuha
„I ja nešto imam buzdovana;
„De, Arape, da ti zajam vratim!"
Trže Marko perna buzdovana 165
I udari crnog Arapina,
U zlo ga je mjesto pogodno,
Među oči, đe s obrve vežu:
Udari ga u čelo junačko
I grdne mu već rane zadade, 170
A kojijem melem ne pomaže.
Puče glava na trinajst komada.
Arap svoje zube iskeljio,
Marko misli, da se nasmijao.
I Marko je 'vako govorio: 175
„O, Arape, nešto zbilja šale,
„Ti si jako od već meke glave,
„Ja se šalim, tebi oči skaču.“
Uze Marko sablju u desnicu,
Te posječe sluge Arapove. 180
Četrdeset Marko pos'jekao,
A četiri samo ostavio,
Neka daju telal po Kosovu:
Nek se žene mlađani junaci
Nek s' udaju lijepe djevojke 185
Te ne treba plaćati harača;
Ukinut je zulum sa Kosova,
Ukin'o ga Kraljeviću Marko.
Sve Kosovo na noge ustalo,
Podvikuje veliko i malo: 190
„Blažena je svaka ona majka,
„Koja takog porodi junaka,
„A sokola Kraljevića Marka;
„Sveta sisa što ga j' zadojila,
„Kad ukinu zulum sa Kosova, 195
„Te oprosti momke i djevojke!“
Ala, Marko, na tvoje poštenje!
A narodu od boga proštenje!
