Marko Kraljević prevario Arapku djevojku5
0001 Osužnji se Kraljeviću Marko
0002 U tamnici crnog Arapina.
0003 Pohodi ga Arapka djevojka,
0004 Sestra draga crnog Arapina,
0005 Nosi njemu ručke i objede,
0006 Na promjenu tanahne košulje.
0007 Al to mladoj lošom srećom bilo.
0008 To obazna crni Arapine,
0009 On je svojoj sestri zapr’jetio:
0010 ”Ja sam Arap čuo od drugoga,
0011 Da ti ideš na tamnice tamne,
0012 Da pohodiš sužnja nevoljnoga,
0013 Sužnja moga Kraljevića Marka,
0014 Da mu nosiš ručke i objede,
0015 Na promjenu tanahne košulje.
0016 Da ja znadem, draga sestro moja!
0017 Da j’ istina, što mi drugi kažu,
0018 Prošla bi te rusa glava tvoja.
0019 Al ja idem doli niz krajine,
0020 Ne ću doći dana za nedjelju.
0021 A kada se zdravo doma vratim,
0022 Objesit ću Kraljevića Marka.”
0023 Tijem Arap bijela iz dvora.
0024 Ona mlada Arapka djevojka
0025 Od tamnice ključe uzimala,
0026 Al ne nosi ručka ni objeda,
0027 Od tamnice vrata otvorala.
0028 Kad vidio Kraljeviću Marko,
0029 On govori Arapci djevojci:
0030 ”O djevojko, draga dušo moja!
0031 Što si mene pozaboravila,
0032 Kad mi n’jesi objed donijela?”
0033 Govori mu Arapka djevojka:
0034 ”Kraljeviću, sužnju brata moga!
0035 Ja ne smijem Arapka djevojka
0036 Od Arapa mila brata moga,
0037 Ej je nama lošom srećom bilo,
0038 Er je meni Arap obaznao,
0039 Da ja k tebi idem na tamnicu,
0040 Da ti nosim ručke i objede,
0041 Na promjenu tanahne košulje.
0042 Jošter mi je Arap zapr’jetio,
0043 Da on znade, da je to istina,
0044 Da bi mene moja prošla glava.
0045 I još mi je Arap govorio,
0046 Da on ide doli niz krajine,
0047 Ne će doći dana za nedjelju,
0048 A kada se zdravo doma vrati,
0049 Da že tebe jadna objesiti.”
0050 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0051 Pocmilio kako zmija ljuta
0052 I govori Arapci djevojci:
0053 ”Ja ne žalim, lijepa djevojko!
0054 Ja ne žalim, što ću poginuti,
0055 Er do Boga ne imam nikoga,
0056 Nego moju ostarjelu majku.
0057 Ona jadna kako će bez mene!”
0058 Kad to čula Arapka djevojka,
0059 Ona mlada srca milostiva,
0060 Pa govori Arapka djevojka:
0061 ”Da ja znadem, Kraljeviću Marko!
0062 Da mi možeš tvrdu vjeru dati,
0063 Da ti n’jesi vjeren ni oženjen,
0064 Da ćeš m’ odvest Prilipu tvojemu
0065 I da ćeš se oženiti za me,
0066 Puštila bih tebe iz tamnice.”
0067 Ali joj je Marko govorio:
0068 ”Dušo moja, Arapka djevojko!
0069 Evo tebi tvrdu vjeru davam,
0070 Tvrdu vjeru puta i po deset,
0071 Da ja n’jesam vjeren ni oženjen,
0072 Niti komu tvrdu vjeru dao,
0073 Baš ničijoj majci ni sestrici.
0074 Odvest ću te Prilipu mojemu,
0075 Ončas dođem Prilipu bijelom,
0076 Tebe, dušo, pokrstiti hoću,
0077 I ončas se oženiti tobom.”
0078 Kad je Marka razumjela mlada,
0079 Radosna se svom u srcu nađe,
0080 Pušti Marka iz tamnice tamne.
0081 Još da vidiš Arapke djevojke!
0082 Od tamnice rastvorila vrata,
0083 Sve mi sužnje iz tamnice pusti,
0084 Neka idu kući pjevajući.
0085 Pa tad mlada Arapka djevojka
0086 Vodi Marka u bijele dvore.
0087 A kakav je Kraljeviću Marko,
0088 Da ko vidi, bi se prepanuo!
0089 Kose su mu do zemljice crne,
0090 Kada spava, stere ih poda se.
0091 Brada mu je, pokriva se njome,
0092 Nokti su mu, zaklo bi sa njima.
0093 Ona mlada Arapka djevojka
0094 Dovede mu tri mlada berbera,
0095 Da mu jedan nokte otkiduje,
0096 Da mu drugi žutu brije bradu,
0097 Da mu treći crne kose striže.
0098 Dava Marku piva i jediva.
0099 Ona šeta u konjske podrume
0100 I izvede tri dobra dorina,
0101 Tri je konja blaga napunila,
0102 Četvrtoga vilu izvadila,
0103 Četvrtoga, što je za njih bio.
0104 Osedla ga sedlom srebrnijem,
0105 A zauzda uzdom pozlaćenom,
0106 Pa se Marko na konja bacio,
0107 Stavi uza se Arapku djevojku.
0108 Kad su došli zelenu u guru,
0109 Na Bojanu, na vodu studenu,
0110 Arapka je Marku govorila:
0111 ”Kraljeviću, moje milo drago!
0112 Kalaj mene sa konja na travu,
0113 Da ja idem studenu na vodu,
0114 Hladnom vodom lišce umivati,
0115 Đe s’ umiju mlade Latinkinje,
0116 Da bi moje lišce pob’jeljelo
0117 Kako lišce mlad’jeh Latinaka!”
0118 Ali joj je Marko govorio:
0119 ”A ne ludi, draga dušo moja,
0120 Neg bježimo, što prije možemo!”
0121 Govori mu Arapka djevojka:
0122 ”Ne straši se, Kraljeviću Marko,
0123 Ne boj mi se, moje milo drago!
0124 Od Arapa, mila brata moga,
0125 Kad je pošo doli niz krajine.
0126 Neg me pušti studenu na vodu,
0127 Neka mi je lišce umivati.”
0128 Nije tio Kraljeviću Marko,
0129 Nije tio, s maje nije mogo,
0130 Neg je kala sa konja na travu.
0131 Ona pođe studene na vode,
0132 Umiva se Arapka djevojka,
0133 Utire se i desnom i lijevom,
0134 Sve što se je više umivala,
0135 Sve joj lišce crnje dohodilo.
0136 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0137 Misli junak, što bi učinio:
0138 Hoće li je Prilipu voditi,
0139 Ali će je u vodi ostavit?
0140 Sam je sobom Marko govorio:
0141 ”Ako zdravo Prilipu bijelom
0142 Ja dovedem Arapku djevojku,
0143 Rugat će se Prilipke djevojke:
0144 ” ”Nuti luda Kraljevića Marka!
0145 Kakve Marko ima vjerenice!” ”
0146 Pa pod sobom udari dorina,
0147 A ostavi na vodi djevojku.
0148 Kad to vidi Arapka djevojka,
0149 Za Markom je pristajati stala
0150 I ovako njega dozivala:
0151 ”Ajme Marko, milo moje drago!
0152 A đe si me jadnu ostavio,
0153 U gorici, vodi na studenoj,
0154 Da me jede od gore zvjerenje!
0155 Đe je vjera, ubila da bi te!”
0156 Za to Marko ništa i ne haje,
0157 Neg on ćera konje naprijeda
0158 I pobježe Prilipu bijelom.
0159 Opet mu je mlada govorila:
0160 ”Kraljeviću, milo moje drago!
0161 Vodi mene Prilipu b’jelome.
0162 Ako ne ćeš mene za gospođe,
0163 Vodi mene dvoru za robinje,
0164 Da ti metem dvora bijeloga
0165 I po dvoru da činim izmete.”
0166 Isto Marko za to i ne haje,
0167 Neg udara konje naprijeda.
0168 I treći mu put je govorila,
0169 Al joj Marko vidu ubjegnuo.
0170 Sama osta Arapka djevojka,
0171 Sama osta u gori zelenoj.
0172 Cmili jadna i suze prol’jeva
0173 I promišlja, što će učiniti,
0174 Pa posjede st’jene na studene
0175 I sama je sobom govorila:
0176 ”Da se vratim b’jelu dvoru momu,
0177 A k Arapu bratu rodjenomu,
0178 Rusu će mi odsjeći glavu.
0179 A za Markom da bih pristajala,
0180 Ne znam puta grada put Prilipa,
0181 Zanaga se izgubiti hoću.
0182 A da čekam nesrećna djevojka.
0183 U gorici dokle njoca dođe,
0184 Izjest će me od gore zvjerenje;
0185 Nego idem na vodu studenu,
0186 U vodu se volim utopiti.”
0187 Pa se vrati studenu na vodu,
0188 Bacila se u vodu studenu.
0189 A on junak Kraljeviću Marko
0190 Kada dođe dvoru bijelomu,
0191 Svoja ga je pričekala majka
0192 I ovako njemu govorila:
0193 ”Sine Marko, moje d’jete drago!
0194 Otkle tebi silnovito blago,
0195 Kad si bio u tamnici tamnoj,
0196 U tamnici crnog Arapina?”
0197 Marko majci po istini kaže,
0198 Po istini sve bilo kako je,
0199 I Arapku da je ostavio
0200 Na Bojani, na vodi studenoj.
0201 Kad je Marka svoja čula majka,
0202 Žalosna se u svom srcu nađe
0203 I ovako sinu govorila:
0204 ”Ajme Marko, moje d’jete drago!
0205 Vele jadan što si učinio?
0206 Zaklinjem te b’jelim ml’jekom mojim,
0207 Kojijem sam tebe othranila,
0208 Ti se vrati vodu na sutdenu,
0209 Da bi našo Arapku djevojku,
0210 Dovedi je Prilipu b’jelomu,
0211 Dovedi je, oženi se za nju.
0212 Da ne bilo Arapke djevojke,
0213 Već te majka ne bih ni vidjela,
0214 Na vješalim puštio bi dušu.”
0215 Kraljeviću kad je čuje Marko,
0216 U živu se srcu zabolio,
0217 Pokajo se, što je učinio,
0218 Pa pošeta bijele pred dvore.
0219 Iz podruma konja izvadio,
0220 Nema kada ni osedlat konja,
0221 Gola mu se baci ramena
0222 I poćera poljem širokijem.
0223 Od brzina konja i junaka
0224 Sve se polje prahom zaprašilo.
0225 Brzo dođe u gore zelene,
0226 Stade zvati Arapke djevojke,
0227 Ma se njemu niko ne ozivlje.
0228 Svemu se je jadu domislio,
0229 Pa mi ide studenu na vodu,
0230 Pokraj vode osjeda dorina.
0231 Oko vode ozirat se stane,
0232 Al ne vidi Arapke djevojke.
0233 U hladu se vodu zagledao,
0234 To je vidi vodi u studenoj.
0235 Kako ljuta zmija pocmilio
0236 I samijem sobom govorio:
0237 ”Vele jadan, što sam učinio,
0238 O Arapko, draga dušo moja!
0239 Koliko ti moje govorenje,
0240 Ah prokleto tvoj neslušanje,
0241 Da ne ideš vode na studene!”
0242 Pa se Marko svlačiti stanuo,
0243 Svlači sebe do košulje tanke,
0244 Ter se baci u vodu studenu.
0245 Mrtvu vadi Arapku djevojku,
0246 Iznese je na kraj vode hladne,
0247 Pa je malo greblje iskopao
0248 I djevojku u njeg ukopao,
0249 Pa se vrati dvoru bijelomu.
0250 Kad je došo dvoru bijelomu,
0251 Svoja ga je pričekala majka
0252 I ovako njemu govorila:
0253 ”Ajme Marko, jadno d’jete moje!
0254 Đe j’ Arapka mlađahna djevojka?”
0255 Ma je Marko majci govorio:
0256 ”O gospođo, mila majko moja!
0257 Kad sam došo u goru zelenu,
0258 Zvao sam je gori po zelenoj,
0259 Al se meni niko ne ozvao.
0260 Svemu sam se jadu domislio,
0261 Da se nije mlada utopila.
0262 Pa sam pošo vodu na studenu,
0263 Oko vode ozirat se stao,
0264 Al ne vidim Arapke djevojke.
0265 U hladnu se vodu zagledao,
0266 Pa je vidim vodi u studenoj.
0267 Svlačim sebe do košulje tanke
0268 I bacim se u vodu studenu,
0269 Mrtvu vadim Arapku djevojku.
0270 Pokraj vode greblje iskopo sam
0271 I ukopo Arapku djevojku.”
0272 Kada Marka stara čuje majka,
0273 Pocmilila kako zmija ljuta,
0274 Žalit stade Arapke djevojke.
0275 Al zaludu, nije joj na vr’jeme.
