Марко Краљевић преварио Арапку дјевојку5
0001 Осужњи се Краљевићу Марко
0002 У тамници црног Арапина.
0003 Походи га Арапка дјевојка,
0004 Сестра драга црног Арапина,
0005 Носи њему ручке и обједе,
0006 На промјену танахне кошуље.
0007 Ал то младој лошом срећом било.
0008 То обазна црни Арапине,
0009 Он је својој сестри запр’јетио:
0010 ”Ја сам Арап чуо од другога,
0011 Да ти идеш на тамнице тамне,
0012 Да походиш сужња невољнога,
0013 Сужња мога Краљевића Марка,
0014 Да му носиш ручке и обједе,
0015 На промјену танахне кошуље.
0016 Да ја знадем, драга сестро моја!
0017 Да ј’ истина, што ми други кажу,
0018 Прошла би те руса глава твоја.
0019 Ал ја идем доли низ крајине,
0020 Не ћу доћи дана за недјељу.
0021 А када се здраво дома вратим,
0022 Објесит ћу Краљевића Марка.”
0023 Тијем Арап бијела из двора.
0024 Она млада Арапка дјевојка
0025 Од тамнице кључе узимала,
0026 Ал не носи ручка ни обједа,
0027 Од тамнице врата отворала.
0028 Кад видио Краљевићу Марко,
0029 Он говори Арапци дјевојци:
0030 ”О дјевојко, драга душо моја!
0031 Што си мене позаборавила,
0032 Кад ми н’јеси објед донијела?”
0033 Говори му Арапка дјевојка:
0034 ”Краљевићу, сужњу брата мога!
0035 Ја не смијем Арапка дјевојка
0036 Од Арапа мила брата мога,
0037 Еј је нама лошом срећом било,
0038 Ер је мени Арап обазнао,
0039 Да ја к теби идем на тамницу,
0040 Да ти носим ручке и обједе,
0041 На промјену танахне кошуље.
0042 Јоштер ми је Арап запр’јетио,
0043 Да он знаде, да је то истина,
0044 Да би мене моја прошла глава.
0045 И још ми је Арап говорио,
0046 Да он иде доли низ крајине,
0047 Не ће доћи дана за недјељу,
0048 А када се здраво дома врати,
0049 Да же тебе јадна објесити.”
0050 Кад то чује Краљевићу Марко,
0051 Поцмилио како змија љута
0052 И говори Арапци дјевојци:
0053 ”Ја не жалим, лијепа дјевојко!
0054 Ја не жалим, што ћу погинути,
0055 Ер до Бога не имам никога,
0056 Него моју остарјелу мајку.
0057 Она јадна како ће без мене!”
0058 Кад то чула Арапка дјевојка,
0059 Она млада срца милостива,
0060 Па говори Арапка дјевојка:
0061 ”Да ја знадем, Краљевићу Марко!
0062 Да ми можеш тврду вјеру дати,
0063 Да ти н’јеси вјерен ни ожењен,
0064 Да ћеш м’ одвест Прилипу твојему
0065 И да ћеш се оженити за ме,
0066 Пуштила бих тебе из тамнице.”
0067 Али јој је Марко говорио:
0068 ”Душо моја, Арапка дјевојко!
0069 Ево теби тврду вјеру давам,
0070 Тврду вјеру пута и по десет,
0071 Да ја н’јесам вјерен ни ожењен,
0072 Нити кому тврду вјеру дао,
0073 Баш ничијој мајци ни сестрици.
0074 Одвест ћу те Прилипу мојему,
0075 Ончас дођем Прилипу бијелом,
0076 Тебе, душо, покрстити хоћу,
0077 И ончас се оженити тобом.”
0078 Кад је Марка разумјела млада,
0079 Радосна се свом у срцу нађе,
0080 Пушти Марка из тамнице тамне.
0081 Још да видиш Арапке дјевојке!
0082 Од тамнице растворила врата,
0083 Све ми сужње из тамнице пусти,
0084 Нека иду кући пјевајући.
0085 Па тад млада Арапка дјевојка
0086 Води Марка у бијеле дворе.
0087 А какав је Краљевићу Марко,
0088 Да ко види, би се препануо!
0089 Косе су му до земљице црне,
0090 Када спава, стере их пода се.
0091 Брада му је, покрива се њоме,
0092 Нокти су му, закло би са њима.
0093 Она млада Арапка дјевојка
0094 Доведе му три млада бербера,
0095 Да му један нокте откидује,
0096 Да му други жуту брије браду,
0097 Да му трећи црне косе стриже.
0098 Дава Марку пива и једива.
0099 Она шета у коњске подруме
0100 И изведе три добра дорина,
0101 Три је коња блага напунила,
0102 Четвртога вилу извадила,
0103 Четвртога, што је за њих био.
0104 Оседла га седлом сребрнијем,
0105 А заузда уздом позлаћеном,
0106 Па се Марко на коња бацио,
0107 Стави уза се Арапку дјевојку.
0108 Кад су дошли зелену у гуру,
0109 На Бојану, на воду студену,
0110 Арапка је Марку говорила:
0111 ”Краљевићу, моје мило драго!
0112 Калај мене са коња на траву,
0113 Да ја идем студену на воду,
0114 Хладном водом лишце умивати,
0115 Ђе с’ умију младе Латинкиње,
0116 Да би моје лишце поб’јељело
0117 Како лишце млад’јех Латинака!”
0118 Али јој је Марко говорио:
0119 ”А не луди, драга душо моја,
0120 Нег бјежимо, што прије можемо!”
0121 Говори му Арапка дјевојка:
0122 ”Не страши се, Краљевићу Марко,
0123 Не бој ми се, моје мило драго!
0124 Од Арапа, мила брата мога,
0125 Кад је пошо доли низ крајине.
0126 Нег ме пушти студену на воду,
0127 Нека ми је лишце умивати.”
0128 Није тио Краљевићу Марко,
0129 Није тио, с маје није мого,
0130 Нег је кала са коња на траву.
0131 Она пође студене на воде,
0132 Умива се Арапка дјевојка,
0133 Утире се и десном и лијевом,
0134 Све што се је више умивала,
0135 Све јој лишце црње доходило.
0136 Кад то види Краљевићу Марко,
0137 Мисли јунак, што би учинио:
0138 Хоће ли је Прилипу водити,
0139 Али ће је у води оставит?
0140 Сам је собом Марко говорио:
0141 ”Ако здраво Прилипу бијелом
0142 Ја доведем Арапку дјевојку,
0143 Ругат ће се Прилипке дјевојке:
0144 ” ”Нути луда Краљевића Марка!
0145 Какве Марко има вјеренице!” ”
0146 Па под собом удари дорина,
0147 А остави на води дјевојку.
0148 Кад то види Арапка дјевојка,
0149 За Марком је пристајати стала
0150 И овако њега дозивала:
0151 ”Ајме Марко, мило моје драго!
0152 А ђе си ме јадну оставио,
0153 У горици, води на студеној,
0154 Да ме једе од горе звјерење!
0155 Ђе је вјера, убила да би те!”
0156 За то Марко ништа и не хаје,
0157 Нег он ћера коње наприједа
0158 И побјеже Прилипу бијелом.
0159 Опет му је млада говорила:
0160 ”Краљевићу, мило моје драго!
0161 Води мене Прилипу б’јеломе.
0162 Ако не ћеш мене за госпође,
0163 Води мене двору за робиње,
0164 Да ти метем двора бијелога
0165 И по двору да чиним измете.”
0166 Исто Марко за то и не хаје,
0167 Нег удара коње наприједа.
0168 И трећи му пут је говорила,
0169 Ал јој Марко виду убјегнуо.
0170 Сама оста Арапка дјевојка,
0171 Сама оста у гори зеленој.
0172 Цмили јадна и сузе прол’јева
0173 И промишља, што ће учинити,
0174 Па посједе ст’јене на студене
0175 И сама је собом говорила:
0176 ”Да се вратим б’јелу двору мому,
0177 А к Арапу брату родјеному,
0178 Русу ће ми одсјећи главу.
0179 А за Марком да бих пристајала,
0180 Не знам пута града пут Прилипа,
0181 Занага се изгубити хоћу.
0182 А да чекам несрећна дјевојка.
0183 У горици докле њоца дође,
0184 Изјест ће ме од горе звјерење;
0185 Него идем на воду студену,
0186 У воду се волим утопити.”
0187 Па се врати студену на воду,
0188 Бацила се у воду студену.
0189 А он јунак Краљевићу Марко
0190 Када дође двору бијелому,
0191 Своја га је причекала мајка
0192 И овако њему говорила:
0193 ”Сине Марко, моје д’јете драго!
0194 Откле теби силновито благо,
0195 Кад си био у тамници тамној,
0196 У тамници црног Арапина?”
0197 Марко мајци по истини каже,
0198 По истини све било како је,
0199 И Арапку да је оставио
0200 На Бојани, на води студеној.
0201 Кад је Марка своја чула мајка,
0202 Жалосна се у свом срцу нађе
0203 И овако сину говорила:
0204 ”Ајме Марко, моје д’јете драго!
0205 Веле јадан што си учинио?
0206 Заклињем те б’јелим мл’јеком мојим,
0207 Којијем сам тебе отхранила,
0208 Ти се врати воду на сутдену,
0209 Да би нашо Арапку дјевојку,
0210 Доведи је Прилипу б’јелому,
0211 Доведи је, ожени се за њу.
0212 Да не било Арапке дјевојке,
0213 Већ те мајка не бих ни видјела,
0214 На вјешалим пуштио би душу.”
0215 Краљевићу кад је чује Марко,
0216 У живу се срцу заболио,
0217 Покајо се, што је учинио,
0218 Па пошета бијеле пред дворе.
0219 Из подрума коња извадио,
0220 Нема када ни оседлат коња,
0221 Гола му се баци рамена
0222 И поћера пољем широкијем.
0223 Од брзина коња и јунака
0224 Све се поље прахом запрашило.
0225 Брзо дође у горе зелене,
0226 Стаде звати Арапке дјевојке,
0227 Ма се њему нико не озивље.
0228 Свему се је јаду домислио,
0229 Па ми иде студену на воду,
0230 Покрај воде осједа дорина.
0231 Око воде озират се стане,
0232 Ал не види Арапке дјевојке.
0233 У хладу се воду загледао,
0234 То је види води у студеној.
0235 Како љута змија поцмилио
0236 И самијем собом говорио:
0237 ”Веле јадан, што сам учинио,
0238 О Арапко, драга душо моја!
0239 Колико ти моје говорење,
0240 Ах проклето твој неслушање,
0241 Да не идеш воде на студене!”
0242 Па се Марко свлачити стануо,
0243 Свлачи себе до кошуље танке,
0244 Тер се баци у воду студену.
0245 Мртву вади Арапку дјевојку,
0246 Изнесе је на крај воде хладне,
0247 Па је мало гребље ископао
0248 И дјевојку у њег укопао,
0249 Па се врати двору бијелому.
0250 Кад је дошо двору бијелому,
0251 Своја га је причекала мајка
0252 И овако њему говорила:
0253 ”Ајме Марко, јадно д’јете моје!
0254 Ђе ј’ Арапка млађахна дјевојка?”
0255 Ма је Марко мајци говорио:
0256 ”О госпођо, мила мајко моја!
0257 Кад сам дошо у гору зелену,
0258 Звао сам је гори по зеленој,
0259 Ал се мени нико не озвао.
0260 Свему сам се јаду домислио,
0261 Да се није млада утопила.
0262 Па сам пошо воду на студену,
0263 Око воде озират се стао,
0264 Ал не видим Арапке дјевојке.
0265 У хладну се воду загледао,
0266 Па је видим води у студеној.
0267 Свлачим себе до кошуље танке
0268 И бацим се у воду студену,
0269 Мртву вадим Арапку дјевојку.
0270 Покрај воде гребље ископо сам
0271 И укопо Арапку дјевојку.”
0272 Када Марка стара чује мајка,
0273 Поцмилила како змија љута,
0274 Жалит стаде Арапке дјевојке.
0275 Ал залуду, није јој на вр’јеме.
