Marko Kraljević poznaje očinu sablju5
0001 Šeće mi se Kraljeviću Marko
0002 Sa Kosova nuz to polje ravno,
0003 Sretalo ga Ture momče mlado.
0004 U Tureta sablja nakićena,
0005 Sve biserom i suvijem zlatom,
0006 Ponajbolje dragijem kamenjem.
0007 Marko gleda sablju nakićenu,
0008 Pa bjesedi vjeri nekrštenoj:
0009 ”Oj Turčine, vjero nekrštena!
0010 Otkud tebi sablja nakićena,
0011 Sve biserom i suvijem zlatom,
0012 Ponajbolje dragijem kamenjem?
0013 Il ti ju je babo ostavio,
0014 Il s’ ju junak na boju dobio,
0015 Il ti ju je ljuba donijela?”
0016 Slušalo je Ture momče mlado,
0017 Slušalo je, što ga pita Marko,
0018 Pa besjedi Kraljeviću Marku:
0019 ”Boraj tebi, Kraljeviću Marko!
0020 Nit mi ju je babo ostavio,
0021 Niti sam ju na boju dobio,
0022 Nit mi ju je ljuba donijela,
0023 Veće sam ju s krvjom osvojio
0024 Na Kosovu, na ravnomu polju.
0025 Moraš znati, Kraljeviću Marko!
0026 Kad je silna izginula vojska,
0027 Na Kosovu, na ravnomu polju,
0028 Onda me je mjera namjerila
0029 Na Kosovo, na to ravno polje.
0030 Na Kosovu crven šator vije,
0031 Nad šatorom krst je pozlaćeni,
0032 Pod šatorom presijedi starče:
0033 B’jela mu je do pojasa brada,
0034 Brkovi mu do ispod pojasa,
0035 U rukama knjiga evandjelje.
0036 Pa on sjedi, pa se Bogu moli.
0037 Starac moli, a meni govori:
0038 ” ”Oj junače, neznana delijo!
0039 Ta tako ti tog Vidova dana
0040 I današnje mlade nediljice!
0041 Dovati mi hladjene vodice,
0042 Da od žeđe starad ne poginem.” ”
0043 Ja pogleda, da poznajem starca,
0044 Al kod njega ova sablja britka.
0045 L’jepa sablja pristoji junaku,
0046 A ne slabom presijedom starcu.
0047 Pa ja junak sve na jedno smisli,
0048 Mjesto vode odsjeko mu glavu.
0049 Osta starac u krvi ležeći,
0050 A ja odo s’ sabljom pjevajući.”
0051 Kad je Marko r’ječi razumio
0052 I Ture si dobro uočio,
0053 On uzima sablju nakićenu,
0054 Pa ju motri i promatra Marko.
0055 Al na sablji tri slova hrišćanska:
0056 Jedno slovo sveti Dimitrija,
0057 Drugo slovo sveti Pantelija,
0058 A treće je svetitelju Đurđe,
0059 Krsno ime Vukašina kralja,
0060 Po imenu Kraljevića babe.
0061 Kad je Marko slova proučio,
0062 Što na sablji hrišćanski se pišu,
0063 Doznao je za babinu sablju
0064 I tko mu je babu pogubio.
0065 Al je Marko mudar i premudar,
0066 On se gradi ko da štit ne znade,
0067 Pa on vraća sablju nakićenu,
0068 Pa bjesedi tiho i pomudro:
0069 ”Pošto sablja, Ture, momče mlado!
0070 Pošto sablja, da se pogodimo?”
0071 Odgovara Ture momče mlado,
0072 Odgovara holo silovito:
0073 ”Ne budali, Kraljeviću Marko!
0074 Skupa j’ sablja, kupit je ne možeš!
0075 Sama oštra trista dukat valja,
0076 A korice trista su dukata,
0077 Dva balčaka trista su dukata,
0078 Jedno s drugim devet je stotina.
0079 Ako ti se ne vjeruje, Marko!
0080 A mi hajdmo Mermedu kovaču,
0081 Nek ju Mermed mjeri i proc’jeni,
0082 Mermed znade, kakva joj je c’jena.”
0083 Tud je Marko Ture poslušao,
0084 Pa odoše Mermedu kovaču.
0085 Kad su došli Mermedu kovaču,
0086 Bjesedio Kraljeviću Marko:
0087 ”Važi sablju, Mermedu kovaču!
0088 Da ja vidim, što ta sablja vredi!
0089 Što li vredi, što l’ se platiti može,
0090 Što li joj je po današnjem c’jena.”
0091 Mermed sluša Kraljevića Marka,
0092 Mermed sluša i posluša Marka.
0093 Baci sablju na vagu kantare,
0094 Baci sablju, pa sve proesapi:
0095 ”Bogom brate, po Bogu junače!
0096 Sablja važe, kolik Turčin kaže.”
0097 To j’ Mermedu Marko vjerovao,
0098 Pa j’ Turčina na stran pozivao:
0099 ”Čuješ Ture, vjero nekrštena!
0100 Bi l’ me mogo gdigod zakloniti,
0101 Zakloniti, da ne vide Turci,
0102 Dok ti platim šilo za ognjilo,
0103 Jer sam tužan mnogo njima dužan,
0104 Sve po trista na hiljadu mista,
0105 Samom Janku, da mu psujem majku!
0106 Samom Janku do pet sto dukata.”
0107 Njemu veli Ture, momče mlado:
0108 ”Znam te, Marko, dobro zakloniti,
0109 U dubravi pod Mijol ćuprije,
0110 Da te ne će ni sunce viditi,
0111 A kamo li Turci napržice.”
0112 Kad je Marko Ture razumio,
0113 Oni idu po Mijol ćuprije.
0114 A kad došli pod Mijol ćuprije,
0115 Stere Marko divan kabanicu,
0116 Da istresa groše i dukate.
0117 Sjede Ture da broji dukate,
0118 Al je Marko mudar i premudar,
0119 On ne vadi groše ni dukate,
0120 Već on vadi britku sablju svoju,
0121 Trže sablju, ods’ječe mu glavu,
0122 Pa ju baca u vodu Maricu.
0123 Pa bjesedi Kraljeviću Marko:
0124 ”To je, Ture, šilo za ognjilo!
0125 Da s’ mi babu vodom napojio,
0126 Ja bi tebe rumenijem vinom.
0127 Al ti ubi starca babu moga,
0128 I ja tebi sad odsjeko glavu.”
0129 To gledali Grci i trgovci,
0130 Pa govore Grci i trgovci:
0131 ”Teško onom, tko pazari s Markom,
0132 Ne će više s nikim pazariti.”
