Марко Краљевић познаје очину сабљу (МХ 2)

Извор: Викизворник


Марко Краљевић познаје очину сабљу
5

0001 Шеће ми се Краљевићу Марко
0002 Са Косова нуз то поље равно,
0003 Сретало га Туре момче младо.
0004 У Турета сабља накићена,
0005 Све бисером и сувијем златом,
0006 Понајбоље драгијем камењем.
0007 Марко гледа сабљу накићену,
0008 Па бјеседи вјери некрштеној:
0009 ”Ој Турчине, вјеро некрштена!
0010 Откуд теби сабља накићена,
0011 Све бисером и сувијем златом,
0012 Понајбоље драгијем камењем?
0013 Ил ти ју је бабо оставио,
0014 Ил с’ ју јунак на боју добио,
0015 Ил ти ју је љуба донијела?”
0016 Слушало је Туре момче младо,
0017 Слушало је, што га пита Марко,
0018 Па бесједи Краљевићу Марку:
0019 ”Борај теби, Краљевићу Марко!
0020 Нит ми ју је бабо оставио,
0021 Нити сам ју на боју добио,
0022 Нит ми ју је љуба донијела,
0023 Веће сам ју с крвјом освојио
0024 На Косову, на равному пољу.
0025 Мораш знати, Краљевићу Марко!
0026 Кад је силна изгинула војска,
0027 На Косову, на равному пољу,
0028 Онда ме је мјера намјерила
0029 На Косово, на то равно поље.
0030 На Косову црвен шатор вије,
0031 Над шатором крст је позлаћени,
0032 Под шатором пресиједи старче:
0033 Б’јела му је до појаса брада,
0034 Бркови му до испод појаса,
0035 У рукама књига евандјеље.
0036 Па он сједи, па се Богу моли.
0037 Старац моли, а мени говори:
0038 ” ”Ој јуначе, незнана делијо!
0039 Та тако ти тог Видова дана
0040 И данашње младе недиљице!
0041 Довати ми хладјене водице,
0042 Да од жеђе старад не погинем.” ”
0043 Ја погледа, да познајем старца,
0044 Ал код њега ова сабља бритка.
0045 Л’јепа сабља пристоји јунаку,
0046 А не слабом пресиједом старцу.
0047 Па ја јунак све на једно смисли,
0048 Мјесто воде одсјеко му главу.
0049 Оста старац у крви лежећи,
0050 А ја одо с’ сабљом пјевајући.”
0051 Кад је Марко р’јечи разумио
0052 И Туре си добро уочио,
0053 Он узима сабљу накићену,
0054 Па ју мотри и проматра Марко.
0055 Ал на сабљи три слова хришћанска:
0056 Једно слово свети Димитрија,
0057 Друго слово свети Пантелија,
0058 А треће је светитељу Ђурђе,
0059 Крсно име Вукашина краља,
0060 По имену Краљевића бабе.
0061 Кад је Марко слова проучио,
0062 Што на сабљи хришћански се пишу,
0063 Дознао је за бабину сабљу
0064 И тко му је бабу погубио.
0065 Ал је Марко мудар и премудар,
0066 Он се гради ко да штит не знаде,
0067 Па он враћа сабљу накићену,
0068 Па бјеседи тихо и помудро:
0069 ”Пошто сабља, Туре, момче младо!
0070 Пошто сабља, да се погодимо?”
0071 Одговара Туре момче младо,
0072 Одговара холо силовито:
0073 ”Не будали, Краљевићу Марко!
0074 Скупа ј’ сабља, купит је не можеш!
0075 Сама оштра триста дукат ваља,
0076 А корице триста су дуката,
0077 Два балчака триста су дуката,
0078 Једно с другим девет је стотина.
0079 Ако ти се не вјерује, Марко!
0080 А ми хајдмо Мермеду ковачу,
0081 Нек ју Мермед мјери и проц’јени,
0082 Мермед знаде, каква јој је ц’јена.”
0083 Туд је Марко Туре послушао,
0084 Па одоше Мермеду ковачу.
0085 Кад су дошли Мермеду ковачу,
0086 Бјеседио Краљевићу Марко:
0087 ”Важи сабљу, Мермеду ковачу!
0088 Да ја видим, што та сабља вреди!
0089 Што ли вреди, што л’ се платити може,
0090 Што ли јој је по данашњем ц’јена.”
0091 Мермед слуша Краљевића Марка,
0092 Мермед слуша и послуша Марка.
0093 Баци сабљу на вагу кантаре,
0094 Баци сабљу, па све проесапи:
0095 ”Богом брате, по Богу јуначе!
0096 Сабља важе, колик Турчин каже.”
0097 То ј’ Мермеду Марко вјеровао,
0098 Па ј’ Турчина на стран позивао:
0099 ”Чујеш Туре, вјеро некрштена!
0100 Би л’ ме мого гдигод заклонити,
0101 Заклонити, да не виде Турци,
0102 Док ти платим шило за огњило,
0103 Јер сам тужан много њима дужан,
0104 Све по триста на хиљаду миста,
0105 Самом Јанку, да му псујем мајку!
0106 Самом Јанку до пет сто дуката.”
0107 Њему вели Туре, момче младо:
0108 ”Знам те, Марко, добро заклонити,
0109 У дубрави под Мијол ћуприје,
0110 Да те не ће ни сунце видити,
0111 А камо ли Турци напржице.”
0112 Кад је Марко Туре разумио,
0113 Они иду по Мијол ћуприје.
0114 А кад дошли под Мијол ћуприје,
0115 Стере Марко диван кабаницу,
0116 Да истреса гроше и дукате.
0117 Сједе Туре да броји дукате,
0118 Ал је Марко мудар и премудар,
0119 Он не вади гроше ни дукате,
0120 Већ он вади бритку сабљу своју,
0121 Трже сабљу, одс’јече му главу,
0122 Па ју баца у воду Марицу.
0123 Па бјеседи Краљевићу Марко:
0124 ”То је, Туре, шило за огњило!
0125 Да с’ ми бабу водом напојио,
0126 Ја би тебе руменијем вином.
0127 Ал ти уби старца бабу мога,
0128 И ја теби сад одсјеко главу.”
0129 То гледали Грци и трговци,
0130 Па говоре Грци и трговци:
0131 ”Тешко оном, тко пазари с Марком,
0132 Не ће више с никим пазарити.”



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.