Marko Kraljević osvećuje smrt brata Andrije5
0001 Podiže se Kraljeviću Marko,
0002 Podiže se u goru zelenu,
0003 Sobom vodi Andru, brata svoga.
0004 Starica mu besidila majka:
0005 ”Ah moj Marko, moje dite drago!
0006 Ma ti ajde u goru u love,
0007 Ma ne vodi Andru, brata svoga,
0008 Jer je Andre ponejaka glava,
0009 Pa će ludo izgubiti glavu.”
0010 Mali Marko ne posluša majku,
0011 Nego vodi Andru, brata svoga,
0012 Pa mi iđu kroz goru zelenu.
0013 Kad su bili posrid gore crne,
0014 Pa je Andra Marku besidio:
0015 ”Ah moj Marko, milo dobro moje!
0016 Vrlo me je obrvala žeđa,
0017 Klati oću doru, konja moga,
0018 Njegove se ponapiti krvi.”
0019 Ma mi bratu odgovara Marko:
0020 ”O Andrija, moje dobro milo!
0021 Ne kolji ti doru, konja svoga,
0022 More dore valjat do potribe,
0023 Nego ajde i još unapride,
0024 Unapride nad ravne mehane.
0025 U mehani krčmarica mlada,
0026 Krčamrica Anica divojka,
0027 Pti oćeš vina i rakije,
0028 A za svoje pare i dinare.”
0029 Otolem se zdravo podignuo.
0030 Kad je doša nad ravne mehane,
0031 On dozivlje Anicu divojku:
0032 ”Dušo moja, Anice divojko!
0033 Dones’ mi se ponapiti vina,
0034 Vrlo me je obrvala žeđa.”
0035 Odgovara krčmarica Ana:
0036 ”Bora tebi, Andre, dite mlado!
0037 I bolje su del’je dolazile,
0038 Nikom nisam vina iznosila.
0039 Nego ajde u ravne mehane,
0040 Oćeš piti vina i rakije,
0041 A za svoje pare i dinare.”
0042 Kad je junak ruči razumio,
0043 Veže konja pod žutu neranču,
0044 Pa se šeta u ravne mehane.
0045 Pije vino trideset Turaka,
0046 Pomakne se Turčin do Turčina,
0047 A i Andri misto učiniše.
0048 Pije Andro jednu kupu vina,
0049 Nije Andre ni brka stopio,
0050 Kamo li se vina napojio.
0051 Pije Andre drugu kupu vina,
0052 Nije Andre ni grla stopio,
0053 Kamo li se vina napojio.
0054 Pa su njemu besidili Turci:
0055 ”Ne pij vina, Andre, dite mlado!
0056 Hoćeš ludo izgubiti glavu.”
0057 Kako su mu Turci naercili,
0058 Tako su mu glavu otkinuli,
0059 Mrtvu glavu vinom zalivali.
0060 Zamisli se Kraljeviću Marko,
0061 Da mu nema brata rođenoga,
0062 Pa se šeta nad ramne mehane,
0063 Pa dozivlje Anicu divojku:
0064 ”Bora tebi, Anice divojko!
0065 Jes’ vidila Andru, brata moga?
0066 Je li pio vino ol rakije,
0067 Je li davag para i dinara?”
0068 Al mu kuja Ane odgovara:
0069 ”Nisam ti ga čula ni vidila,
0070 Nit je pio vina, ni rakije,
0071 Nit je dava para, ni dinara.”
0072 Tad je njome Marko besidio:
0073 ”Bora tebi, Anice divojko!
0074 Iznes’ mi se ponapiti vina,
0075 Vrlo me je obrvala žeđa.”
0076 Ali njemu Ane odgovara:
0077 ”Bora tebi, Kraljeviću Marko!
0078 Dosad su mi del’je dolazile,
0079 Nikom nisam vina iznosila,
0080 Nego ajde u ramne mehane,
0081 Pit ćeš vina, koliko ti drago.”
0082 A kad vidi Kraljeviću Marko,
0083 Ma se šeće prid ramne mehane,
0084 Prid mehanom konja nalazio,
0085 Di je doro pod neranču vezan.
0086 Dočim Marko konja ugledao,
0087 Odma mi se jadu domislio,
0088 Da je njemu bratac poginuo.
0089 Dok je Marka konjic ugledao,
0090 Odma na nj se konjic zahržao,
0091 Pa se šeće u ramne mehane.
0092 Pomakne se Turčin do Turčina,
0093 Pa i Marku mista učiniše.
0094 Pije Marko jednu kupu vina,
0095 Svaka kupa od dvanaest oka,
0096 Marko nije ni brka stopio,
0097 Kamo li se vina ponapio.
0098 Marko pije drugu kupu vina,
0099 Svaka kupa od dvanaest oka,
0100 Nije Marko ni grla stoio,
0101 A kamo l’ se vina ponapio.
0102 Ma su njemu Turci besidili:
0103 ”Ne pij vino, Kraljeviću Marko!
0104 Jer ćeš ludo izgubiti glavu.”
0105 Ma je njima Marko besidio:
0106 ”Da vam bora, Turci janjičari!
0107 Što je vami moj brat učinio,
0108 Pa ste njemu glavu otkinuli,
0109 Mrtvu glavu vinom zalivali?”
0110 Ma su njemu besidili Turci:
0111 ”Šuti tute, Kraljeviću Marko!
0112 I ti ćeš mi izgubiti glavu.”
0113 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0114 A on trže od bedrice ćordu.
0115 Jednim mi je putem zamanio,
0116 Svi trideset Turak’ pogubio
0117 I tri lakta zemlje zavatio.
0118 Pa mi vata Anicu divojku,
0119 Pa joj črne iskopao oči,
0120 Pa joj bile provlačio ruke,
0121 Bile ruke kroz bijele dojke.
0122 Andru meće na dorina konja,
0123 Pa ga goni dvoru bijelomu,
0124 Anu veže konju za repinu,
0125 Pa je vuče kroz goru zelenu.
0126 Kud je godir goru susretala,
0127 Tuda joj je mesa otkidala
0128 Za neviru, koju je učinila.
0129 Kad je bio na poglede dvora,
0130 Prid njim mi se išetala majka,
0131 Cvileći je njemu govorila:
0132 ”O moj Marko, žalosna ti majka!
0133 Di je tebi Andra, brata tvoga?
0134 Je li tebi govorila majka,
0135 Da ne vodiš Andru, brata tvoga,
0136 Da će ludo izgubiti glavu.”
0137 ” ”Ej starice, mila moja majko!
0138 Eto Andre na dorinu konju.” ”
0139 Lipo su mu greba iskopali,
0140 Blizu dvora na vrati od dvora.
0141 Na glavu mu cviće posadili,
0142 A na noge vodu izvodili.
0143 Ko je mlađi, neka cviće bere,
0144 Ko je žedan, neka vode pije,
0145 Neka reče: Pokojna mu duša!
0146 A sa koga, usahla mu ruka
0147 Pri ramenu, i liva i desna.
