Марко Краљевић освећује смрт брата Андрије5
0001 Подиже се Краљевићу Марко,
0002 Подиже се у гору зелену,
0003 Собом води Андру, брата свога.
0004 Старица му бесидила мајка:
0005 ”Ах мој Марко, моје дите драго!
0006 Ма ти ајде у гору у лове,
0007 Ма не води Андру, брата свога,
0008 Јер је Андре понејака глава,
0009 Па ће лудо изгубити главу.”
0010 Мали Марко не послуша мајку,
0011 Него води Андру, брата свога,
0012 Па ми иђу кроз гору зелену.
0013 Кад су били посрид горе црне,
0014 Па је Андра Марку бесидио:
0015 ”Ах мој Марко, мило добро моје!
0016 Врло ме је обрвала жеђа,
0017 Клати оћу дору, коња мога,
0018 Његове се понапити крви.”
0019 Ма ми брату одговара Марко:
0020 ”О Андрија, моје добро мило!
0021 Не кољи ти дору, коња свога,
0022 Море доре ваљат до потрибе,
0023 Него ајде и још унаприде,
0024 Унаприде над равне механе.
0025 У механи крчмарица млада,
0026 Крчамрица Аница дивојка,
0027 Пти оћеш вина и ракије,
0028 А за своје паре и динаре.”
0029 Отолем се здраво подигнуо.
0030 Кад је доша над равне механе,
0031 Он дозивље Аницу дивојку:
0032 ”Душо моја, Анице дивојко!
0033 Донес’ ми се понапити вина,
0034 Врло ме је обрвала жеђа.”
0035 Одговара крчмарица Ана:
0036 ”Бора теби, Андре, дите младо!
0037 И боље су дел’је долазиле,
0038 Ником нисам вина износила.
0039 Него ајде у равне механе,
0040 Оћеш пити вина и ракије,
0041 А за своје паре и динаре.”
0042 Кад је јунак ручи разумио,
0043 Веже коња под жуту неранчу,
0044 Па се шета у равне механе.
0045 Пије вино тридесет Турака,
0046 Помакне се Турчин до Турчина,
0047 А и Андри мисто учинише.
0048 Пије Андро једну купу вина,
0049 Није Андре ни брка стопио,
0050 Камо ли се вина напојио.
0051 Пије Андре другу купу вина,
0052 Није Андре ни грла стопио,
0053 Камо ли се вина напојио.
0054 Па су њему бесидили Турци:
0055 ”Не пиј вина, Андре, дите младо!
0056 Хоћеш лудо изгубити главу.”
0057 Како су му Турци наерцили,
0058 Тако су му главу откинули,
0059 Мртву главу вином заливали.
0060 Замисли се Краљевићу Марко,
0061 Да му нема брата рођенога,
0062 Па се шета над рамне механе,
0063 Па дозивље Аницу дивојку:
0064 ”Бора теби, Анице дивојко!
0065 Јес’ видила Андру, брата мога?
0066 Је ли пио вино ол ракије,
0067 Је ли даваг пара и динара?”
0068 Ал му куја Ане одговара:
0069 ”Нисам ти га чула ни видила,
0070 Нит је пио вина, ни ракије,
0071 Нит је дава пара, ни динара.”
0072 Тад је њоме Марко бесидио:
0073 ”Бора теби, Анице дивојко!
0074 Изнес’ ми се понапити вина,
0075 Врло ме је обрвала жеђа.”
0076 Али њему Ане одговара:
0077 ”Бора теби, Краљевићу Марко!
0078 Досад су ми дел’је долазиле,
0079 Ником нисам вина износила,
0080 Него ајде у рамне механе,
0081 Пит ћеш вина, колико ти драго.”
0082 А кад види Краљевићу Марко,
0083 Ма се шеће прид рамне механе,
0084 Прид механом коња налазио,
0085 Ди је доро под неранчу везан.
0086 Дочим Марко коња угледао,
0087 Одма ми се јаду домислио,
0088 Да је њему братац погинуо.
0089 Док је Марка коњиц угледао,
0090 Одма на њ се коњиц захржао,
0091 Па се шеће у рамне механе.
0092 Помакне се Турчин до Турчина,
0093 Па и Марку миста учинише.
0094 Пије Марко једну купу вина,
0095 Свака купа од дванаест ока,
0096 Марко није ни брка стопио,
0097 Камо ли се вина понапио.
0098 Марко пије другу купу вина,
0099 Свака купа од дванаест ока,
0100 Није Марко ни грла стоио,
0101 А камо л’ се вина понапио.
0102 Ма су њему Турци бесидили:
0103 ”Не пиј вино, Краљевићу Марко!
0104 Јер ћеш лудо изгубити главу.”
0105 Ма је њима Марко бесидио:
0106 ”Да вам бора, Турци јањичари!
0107 Што је вами мој брат учинио,
0108 Па сте њему главу откинули,
0109 Мртву главу вином заливали?”
0110 Ма су њему бесидили Турци:
0111 ”Шути туте, Краљевићу Марко!
0112 И ти ћеш ми изгубити главу.”
0113 Кад то види Краљевићу Марко,
0114 А он трже од бедрице ћорду.
0115 Једним ми је путем заманио,
0116 Сви тридесет Турак’ погубио
0117 И три лакта земље заватио.
0118 Па ми вата Аницу дивојку,
0119 Па јој чрне ископао очи,
0120 Па јој биле провлачио руке,
0121 Биле руке кроз бијеле дојке.
0122 Андру меће на дорина коња,
0123 Па га гони двору бијелому,
0124 Ану веже коњу за репину,
0125 Па је вуче кроз гору зелену.
0126 Куд је годир гору сусретала,
0127 Туда јој је меса откидала
0128 За невиру, коју је учинила.
0129 Кад је био на погледе двора,
0130 Прид њим ми се ишетала мајка,
0131 Цвилећи је њему говорила:
0132 ”О мој Марко, жалосна ти мајка!
0133 Ди је теби Андра, брата твога?
0134 Је ли теби говорила мајка,
0135 Да не водиш Андру, брата твога,
0136 Да ће лудо изгубити главу.”
0137 ” ”Еј старице, мила моја мајко!
0138 Ето Андре на дорину коњу.” ”
0139 Липо су му греба ископали,
0140 Близу двора на врати од двора.
0141 На главу му цвиће посадили,
0142 А на ноге воду изводили.
0143 Ко је млађи, нека цвиће бере,
0144 Ко је жедан, нека воде пије,
0145 Нека рече: Покојна му душа!
0146 А са кога, усахла му рука
0147 При рамену, и лива и десна.
