Marko Kraljević nađe svoju sestru5
0001 Putovao Kraljeviću Marko
0002 Priko ravna šehra Sarajeva,
0003 Pa dolazi u mejanu gladnu
0004 I nalazi krčmaricu mladu,
0005 Krčmi mlada u mejani vino.
0006 Božju joj je pomoć nazivao:
0007 ”Božja pomoć, mlađena divojko!”
0008 A ona mu lipo odgovara:
0009 Da si zdravo, neznana delijo!”
0010 Još joj veli Kraljeviću Marko:
0011 ”Dušo moja, mlađena divojko,
0012 Da te pitam, bi li pošla za me?”
0013 Divojka mu mlada odgovara:
0014 ”Bora tebi, neznana delijo!
0015 Nemam majke, rodial se jadna,
0016 Jer ja jesam robinjica mlada.”
0017 Istom oni tako besidili,
0018 U ta doba pašinica mlada.
0019 Pa joj veli Kraljeviću Marko:
0020 ”Gospojice, mlada pašinice!
0021 Daruj meni robinju divojku.”
0022 Ali mu je besidila mlada:
0023 ”Bora tebi, golema delijo!
0024 Još je moje roblje ponejako.
0025 Nek je ovo robinjica mlada,
0026 Ali mi je mučno prigoriti,
0027 Prigoriti, tebi pokloniti,
0028 Jer je meni Mande ugodila.”
0029 Opet veli Kraljeviću Marko:
0030 ”Oj bora ti, pašinice mlada!
0031 Na domu mi moja majka stara,
0032 Ona hoće uzgojiti Mandu.”
0033 Kada ga je bula razumila,
0034 Od mila je suzam oborila.
0035 Daje njemu siroticu Mandu,
0036 Mandi daje sto dukata zlatnih,
0037 Jošter tomu svile nederane
0038 I dolame zlatom podšivane.
0039 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0040 Hode Marko k dvoru bijelomu.
0041 Tri dni hoda kroz goru zelenu.
0042 Kad je doša k dvoru bijelomu
0043 Prid njeg stara išetala majka.
0044 Konja prima, za zdravlje ih pita.
0045 Al je Marko majci besidio:
0046 ”Oj starice, mila moja majko!
0047 Evo sam ti zadobio zlato
0048 Baš u šehru ravnom Sarajevu,
0049 Al je moje ponejako drago.
0050 Čuvaj mi je, moja stara majko!
0051 I steri nam mekane dušeke,
0052 Jerbo smo ti trudni i umorni
0053 Putujući kroz goru zelenu.”
0054 To je Marka poslušala majka,
0055 Sterala im mekane dušeke.
0056 Leže Marko glavom bez uzglavja,
0057 Pokraj njega mlađena divojka.
0058 Kada li je o ponoći bilo,
0059 Zapivala ptica lastavica:
0060 ”Mili Bože, velika ti hvala!
0061 Gdi brat s’ sekom na dušeku spava.”
0062 Od dvorana to ne čuje nitko,
0063 Nego samo majka Kraljevića.
0064 Muči ona, ne govori ništa,
0065 Niti se je tomu domislila.
0066 Malo vrime postajalo biše,
0067 Prolićala dva vrana gavrana,
0068 Povrh dvora Kraljevića Marka,
0069 Prolićali, pak su zagrčali:
0070 ”Bože dragi, čuda velikoga,
0071 Gdi brat s’ sekom na dušeku spava.”
0072 I to stara slušala mu majka,
0073 Ali muči, ništa ne govori.
0074 Kada li je prid zoricu bilo,
0075 Doletio soko ptica siva,
0076 Pa dozivlje Kraljevića Marka:
0077 ”Ustani se, Kraljeviću Marko!
0078 Zlo ga lega i zoricu zaspa,
0079 Ali ne znaš, rodio se jadan!
0080 S’ svojom sekom na dušeku spavaš.”
0081 To ne čuje Kraljeviću Marko,
0082 Jer je Marko trudan i umoran.
0083 Al to čuje Kraljevića majka,
0084 Ter dozivlje svoga sina Marka:
0085 ”O moj Marko, moje dite drago!
0086 Al ne haješ, ali zar ne čuješ?
0087 Tri su ptice noćas prolićale
0088 Priko našeg dvora bijeloga,
0089 Sva tri puta one besidile:
0090 ” ”Mili bože, na daru ti hvala!
0091 Gdi brat s’ sekom na dušeku spava!” ”
0092 Jedna ptica mala lastavica,
0093 A druga je soko ptica siva,
0094 A treće je gavran ptica crna.
0095 Već ti bore, moje dite drago!
0096 Nu upitaj mlađahne divojke,
0097 Čijega je roda i plemena?”
0098 Kad je Marko majku razumio,
0099 Pa divojci tiho besidio:
0100 ”Oj ti bora, moja dušo draga!
0101 Kaži pravo, tako bila zdravo!
0102 Čijega si roda i plemena?”
0103 Divojka mu mlada odgovara:
0104 ”Bora tebi, Marko gospodare!
0105 Ne umim ti po istini kazat,
0106 Čijega sam roda i plemena.
0107 Nego dok sam u mejani stala,
0108 Kad bi Turci vino napijali,
0109 Pak bi gdigod meni besidili:
0110 ” ”Zdravo dovojko, Kraljevića seko!” ”
0111 Malahnu su m ene zarobili,
0112 Ponejaku od godine dana.
0113 Od miola me majka biližila,
0114 Tri mi rane na ruci činila,
0115 Jeda bi me kadgod poznavala.”
0116 Kad to čuje starica joj majka,
0117 Pak procvili iza svega glasa:
0118 ”Ajmeh, Mando, moje dite drago!
0119 Kad su tebe zarobili Turci,
0120 Tri sam rane na teb’ uinila,
0121 Od lakata do bila ramena,
0122 Jeda bih te gdigod poznavala.”
0123 Kad to čula Mandalina mlada,
0124 Svlači s’ sebe tanenu košulju,
0125 Tri bilješke nalazila stara,
0126 Što je ona biližila Mandu.
0127 Pa je Marku sinu besidila:
0128 ”A moj Marko, moje dite drago!
0129 A tako ti mlika materina,
0130 Da ti nisi obljubio seku?”
0131 Ali Marko majci odgovara:
0132 ”Nisam, majko, života mi moga!
0133 Jer sam bio trudan i umoran.
0134 Kad sam, majko, u gorici bio,
0135 Teško me je sanak obhrvao.
0136 Na Mandu sam glavu naslonio,
0137 Mašio se rukom u nidarja,
0138 Odmah mi je pritrnula ruka,
0139 A moja me zabolila glava.
0140 Poplaših se, moja mila majko!
0141 Da se ne bih tute razbolio,
0142 Pa pobigoh k dvoru bijelomu.
0143 Neg bora ti, moja majko draga!
0144 Eto tebi Mande, seko moja,
0145 Seko moja, draga kćerca tvoja.
0146 A ja iđem k ravnom Sarajevu
0147 Dovest drugu za sebe djevojku.”
