Марко Краљевић нађе своју сестру5
0001 Путовао Краљевићу Марко
0002 Прико равна шехра Сарајева,
0003 Па долази у мејану гладну
0004 И налази крчмарицу младу,
0005 Крчми млада у мејани вино.
0006 Божју јој је помоћ називао:
0007 ”Божја помоћ, млађена дивојко!”
0008 А она му липо одговара:
0009 Да си здраво, незнана делијо!”
0010 Још јој вели Краљевићу Марко:
0011 ”Душо моја, млађена дивојко,
0012 Да те питам, би ли пошла за ме?”
0013 Дивојка му млада одговара:
0014 ”Бора теби, незнана делијо!
0015 Немам мајке, родиал се јадна,
0016 Јер ја јесам робињица млада.”
0017 Истом они тако бесидили,
0018 У та доба пашиница млада.
0019 Па јој вели Краљевићу Марко:
0020 ”Госпојице, млада пашинице!
0021 Даруј мени робињу дивојку.”
0022 Али му је бесидила млада:
0023 ”Бора теби, голема делијо!
0024 Још је моје робље понејако.
0025 Нек је ово робињица млада,
0026 Али ми је мучно пригорити,
0027 Пригорити, теби поклонити,
0028 Јер је мени Манде угодила.”
0029 Опет вели Краљевићу Марко:
0030 ”Ој бора ти, пашинице млада!
0031 На дому ми моја мајка стара,
0032 Она хоће узгојити Манду.”
0033 Када га је була разумила,
0034 Од мила је сузам оборила.
0035 Даје њему сиротицу Манду,
0036 Манди даје сто дуката златних,
0037 Јоштер тому свиле недеране
0038 И доламе златом подшиване.
0039 Кад то види Краљевићу Марко,
0040 Ходе Марко к двору бијелому.
0041 Три дни хода кроз гору зелену.
0042 Кад је доша к двору бијелому
0043 Прид њег стара ишетала мајка.
0044 Коња прима, за здравље их пита.
0045 Ал је Марко мајци бесидио:
0046 ”Ој старице, мила моја мајко!
0047 Ево сам ти задобио злато
0048 Баш у шехру равном Сарајеву,
0049 Ал је моје понејако драго.
0050 Чувај ми је, моја стара мајко!
0051 И стери нам мекане душеке,
0052 Јербо смо ти трудни и уморни
0053 Путујући кроз гору зелену.”
0054 То је Марка послушала мајка,
0055 Стерала им мекане душеке.
0056 Леже Марко главом без узглавја,
0057 Покрај њега млађена дивојка.
0058 Када ли је о поноћи било,
0059 Запивала птица ластавица:
0060 ”Мили Боже, велика ти хвала!
0061 Гди брат с’ секом на душеку спава.”
0062 Од дворана то не чује нитко,
0063 Него само мајка Краљевића.
0064 Мучи она, не говори ништа,
0065 Нити се је тому домислила.
0066 Мало вриме постајало бише,
0067 Пролићала два врана гаврана,
0068 Поврх двора Краљевића Марка,
0069 Пролићали, пак су загрчали:
0070 ”Боже драги, чуда великога,
0071 Гди брат с’ секом на душеку спава.”
0072 И то стара слушала му мајка,
0073 Али мучи, ништа не говори.
0074 Када ли је прид зорицу било,
0075 Долетио соко птица сива,
0076 Па дозивље Краљевића Марка:
0077 ”Устани се, Краљевићу Марко!
0078 Зло га лега и зорицу заспа,
0079 Али не знаш, родио се јадан!
0080 С’ својом секом на душеку спаваш.”
0081 То не чује Краљевићу Марко,
0082 Јер је Марко трудан и уморан.
0083 Ал то чује Краљевића мајка,
0084 Тер дозивље свога сина Марка:
0085 ”О мој Марко, моје дите драго!
0086 Ал не хајеш, али зар не чујеш?
0087 Три су птице ноћас пролићале
0088 Прико нашег двора бијелога,
0089 Сва три пута оне бесидиле:
0090 ” ”Мили боже, на дару ти хвала!
0091 Гди брат с’ секом на душеку спава!” ”
0092 Једна птица мала ластавица,
0093 А друга је соко птица сива,
0094 А треће је гавран птица црна.
0095 Већ ти боре, моје дите драго!
0096 Ну упитај млађахне дивојке,
0097 Чијега је рода и племена?”
0098 Кад је Марко мајку разумио,
0099 Па дивојци тихо бесидио:
0100 ”Ој ти бора, моја душо драга!
0101 Кажи право, тако била здраво!
0102 Чијега си рода и племена?”
0103 Дивојка му млада одговара:
0104 ”Бора теби, Марко господаре!
0105 Не умим ти по истини казат,
0106 Чијега сам рода и племена.
0107 Него док сам у мејани стала,
0108 Кад би Турци вино напијали,
0109 Пак би гдигод мени бесидили:
0110 ” ”Здраво довојко, Краљевића секо!” ”
0111 Малахну су м ене заробили,
0112 Понејаку од године дана.
0113 Од миола ме мајка билижила,
0114 Три ми ране на руци чинила,
0115 Једа би ме кадгод познавала.”
0116 Кад то чује старица јој мајка,
0117 Пак процвили иза свега гласа:
0118 ”Ајмех, Мандо, моје дите драго!
0119 Кад су тебе заробили Турци,
0120 Три сам ране на теб’ уинила,
0121 Од лаката до била рамена,
0122 Једа бих те гдигод познавала.”
0123 Кад то чула Мандалина млада,
0124 Свлачи с’ себе танену кошуљу,
0125 Три биљешке налазила стара,
0126 Што је она билижила Манду.
0127 Па је Марку сину бесидила:
0128 ”А мој Марко, моје дите драго!
0129 А тако ти млика материна,
0130 Да ти ниси обљубио секу?”
0131 Али Марко мајци одговара:
0132 ”Нисам, мајко, живота ми мога!
0133 Јер сам био трудан и уморан.
0134 Кад сам, мајко, у горици био,
0135 Тешко ме је санак обхрвао.
0136 На Манду сам главу наслонио,
0137 Машио се руком у нидарја,
0138 Одмах ми је притрнула рука,
0139 А моја ме заболила глава.
0140 Поплаших се, моја мила мајко!
0141 Да се не бих туте разболио,
0142 Па побигох к двору бијелому.
0143 Нег бора ти, моја мајко драга!
0144 Ето теби Манде, секо моја,
0145 Секо моја, драга кћерца твоја.
0146 А ја иђем к равном Сарајеву
0147 Довест другу за себе дјевојку.”
