Marko Kraljević moli ljubu, da mu otruje brata Andriju
5
0001 Zavadi se Kraljeviću Marko,
0002 Zavadi se s bratom Andrijašom
0003 Baš za jedno pozlaćeno perje.
0004 Marko veli: ”Moje j’ sv’jetlo perje.”
0005 A Andrija: ”Nije, nego moje.”
0006 Na to Marku vrlo žao biše,
0007 Pa dozivlje vjernu ljubu svoju:
0008 ”Anđelijo, vjerna ljubo moja!
0009 Sutra sviće nediljica mlada,
0010 Ja ću poći crkvi manastiru.
0011 Poslušaj me, vjerna ljubo moja!
0012 Otruj meni brata Andrijaša.
0013 Ako l’ mi ga otrovati ne ćeš,
0014 Glava će ti ispod mača poći.”
0015 Pak osedla konja Kraljeviću.
0016 Još ne bila zora zab’jelila,
0017 Opet Marko ljubi preporuči:
0018 ”Ol ga otruj, oli ja ću tebe.”
0019 To izusti, na konja se skače.
0020 Hode Marko kroz goru zelenu.
0021 Kad je bio usred gore crne,
0022 Žarko njemu ogranulo sunce.
0023 Gledajući Kraljeviću Marko,
0024 Gledajući otklen granu sunce,
0025 On ugleda dva orla krstaša,
0026 Gđe progonu sivoga sokola,
0027 Gone njega u jelove grane.
0028 Ljuto cvili ptičica sokole,
0029 Pa doleti konju Kraljevića.
0030 Veli sokol Kraljeviću Marku:
0031 ”Kraljeviću, ako Boga znadeš,
0032 Radi danas mene oprostiti,
0033 Jer ja nemam brata rođenoga,
0034 On bi danas mene osvetio.
0035 Teško bratu, koji brata nema!”
0036 A kad čuje Kraljeviću Marko,
0037 Brzo svoga konja povratio,
0038 Pa dolazi b’jelom dvoru svome.
0039 Pred Marka je ljuba izlazila,
0040 Pod Markom je konja uhvatila.
0041 Veli Marko vjernoj ljubi svojoj:
0042 ”Ljubo moja, obe oči moje!
0043 Jesi l’ moga brata otrovala?”
0044 Zlovoljno mu ljuba odgovara:
0045 ”Jesam, Marko, moje sunce žarko!
0046 Jesam tvoga brata otrovala,
0047 Jučer su mu mučenici bili.”
0048 A kad čuje Kraljeviću Marko,
0049 On s’ udari po koljenu svome,
0050 Pa je svojoj ljubi besjedio:
0051 ”Ajme meni, sva nesrećo moja!
0052 Gđe pogubi brata jedinoga.
0053 Da bi zašto, ne bih ni žalio.”
0054 Al mu ljuba tih besjedila:
0055 ”Nisam, Marko, brata otrovala,
0056 Neg te jesam bratom pomirila.
0057 Imala sam od zlata jabuku,
0058 Koju jesam od majke donila,
0059 Pak je jesam, Marko, raskovala,
0060 Mom đeveru perje sakovala,
0061 Ljepše, veće, neg je tvoje Marko!”
0062 A kad Marko ljubu razumiše,
0063 Hvata ljubu oko b’jela vrata,
0064 Ter je ljubi i dva i tri puta,
0065 Da tko broji, bilo bi sto puta.
0066 Pa je Marko ljubi besjedio:
0067 ”Zdravo bila, vjerna ljubo moja!
0068 Zdravo bio i tko te rodio,
0069 Kad si mene s bratom pomirila.”
Izvor
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.
