Razbole se Kraljeviću Marko,
razbole se u ravne livade,
nema lada, a ni ladne vode,
viče Marko, u Boga se čuje:
„Elaj mene, do Boga jednoga, 5
elaj mene majko ostarela,
gde si, majko, danas u pomoći!"
Tu doleti siva orletina,
krilo širi, Marku lada čini,
iz kljunice Marka zapojava, 10
ispod nokte Marka zaronjava;
tu se Marko bio rasvestio,
maši oči gore pod nebesa,
šta da vidi, sivu orletinu:
„Oj, Boga ti, siva orletino, 15
šta sam tebe dobro učinio,
što si mene danas u nevolji?"
Tu govori siva orletina:
„Znaš li, Marko, kada je to bilo,
kad je bio boj na Kosovo ravno: 20
svi junaci konjem me gaziše,
ti se skidaš s Šarca debeloga,
pa me stavljaš konju na sedlašce,
pa me nosiš tvoje stare majke,
pa ti reče tvoje stare majke: 25
„Leči, majko, dok ga ne izlečiš,
kad izlečiš, pusti ga u livade,
neka leti kao što letaše,
neka živi kao što živeše!"
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 496.
